Одељењу за здравље запослених и безбедност на раду

Т е м а :  БЕЗБЕДНОСТ И ЗАШТИТА НА РАДУ У МУП Р.СРБИЈЕ

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

27.05.2017.год - Обраћање Полицијског синдикалног покрета Одељењу за здравље запослених и безбедност на раду посредством Одсека за односе са синдикатима МУП-а:

Поштовани, Ово наше обраћање и питања које смо концепирали на крају, резултат је планираних активности ПОЛИЦИЈСКОГ СИНДИКАЛНОГ ПОКРЕТА у области безбедности и здравља на раду, у циљу информисања и анимирања чланства синдиката, активиста других синдиката, свих запослених и послодавца да се, поштујући важеће законске прописе и регулативе у овој области, унапреди безбедност и здравље на раду припадника МУП-а Републике Србије. Становишта смо да  управо та област треба бити заправо приоритетан задатак синдиката јер је свакако основна улога синдиката да се залаже и бори за остваривање радних права и интереса својих чланова али и свих других запослених.  У том смислу, као посредник између запослених и послодавца, синдикат је дужан да учествује у доношењу одлука по питањима унапређивања безбедности и заштите здравља на раду и да и сам ради на анимирању и подизању свести запослених и промовисању културе безбедности и здравља на раду.

Из свега наведеног, у погледу тренутне примене Закона о безбедности и здравља на раду, произилази логичан закључак да је доношење акта о процени ризика за сва радна места у Министарству унутрашњих послова, приоритетан задатак како синдиката, тј. представника запослених, тако и самог послодавца.

Област безбедности и здравља на раду, је изузетно широка и врло значајна за све који су директно или индиректно укључени у радни процес. Припада групи фундаменталних радних и људских права, у којима су и право на достојанствен рад и зараду.
Безбедност и здравље на раду обухвата, безбедне радне процедуре и поступке, средства рада, радни амбијент и услове рада, који треба у највећој могућој мери, да омогуће смањење повреда на раду, број професионалних оболења и оболења у вези са радом, и који истовремено, треба да створе претпоставке за пуно физичко, психичко и социјално благостање запослених.

Брига о заштити здравља и безбедности на раду је значајна на свим нивоима:  лично, за сваког запосленог, за управљање људским ресурсима у организацији и за економију државе.
Организацијама/институцијама су потребни здрави запослени, ради испуњавања захтева посла, продуктивности и економске исплативости њиховог рада. Такође, једино запослени који су задовољни заштитом њихових легитимних права и интереса из радног односа могу бити задовољни својим положајем у организацији и бити успешни у свом послу. Зато, менаџмент организације, синдикати као и сами запослени треба да улажу максималне напоре за очување и заштиту здравља и безбедности на раду.

Закон о безбедности и здравља на раду Републике Србије дефинише задатке свих нас, да се пре свега упознамо са овим законом и другим законима и правним актима ове области, како би се сви информисали о правима и обавезама које из њих проистичу, а такође и о путевима и начинима за њихово коришћење у циљу безбедног обављања посла и очувања здравља током процеса рада.

Легислативу у области безбедности и здравља на раду, чини пре свега тај посебан Закон из те области, али и Закон о раду, Закон о здравственој заштити, Закон о здравственом осигурању, Закон о пензијском и инвалидском осигурању, Закон о спречавању злостављања на раду и многи други закони, подзаконски акти, технички прописи и стандарди којима се остварују безбедни и здрави радни услови. Овом широком законском оквиру, треба свакако додати и почетни предуслов, а то је - Устав Републике Србије, којим је у члану 60. став 4. утврђено право запослених на безбедне и здраве услове рада и потребну заштиту на раду. Наиме, у том члану којим је дефинисано Право на рад наводи се: Јемчи се право на рад, у складу са законом • Свако има право на слободан избор рада • Свима су, под једнаким условима, доступна сва радна места.

Свако има право на поштовање достојанства своје личности на раду, безбедне и здраве услове рада, ограничено радно време, дневни и недељни одмор, плаћени годишњи одмор, правичну накнаду за рад и на правну заштиту за случај престанка радног односа. Нико се тих права не може одрећи. Женама, омладини и инвалидима омогућује се посебна заштита на раду и посебни услови рада, у складу са законом.

Велика различитост и бројност радних места која сва заједно припадају одредници >>>ПОЛИЦИЈСКИ СЛУЖБЕНИК<<< како је дефинисано Законом о полицији, показује изузетну комплексност, ширину и обимност послова који се на тим радним местима обављају. Сложеност психо-физичких захтева свих тих послова, за свакога ко има довољно искуства и знања, је видљив већ у одредбама Закона о полицији где се каже да су полицијски службеници запослени који раде на пословима на којима опасност по живот и здравље, одговорност и тежина, природа и посебни услови рада битно утичу на смањење радне способности.
Сагледавајући све наведене послове и радње које су полицијски службеници дужни да обављају и предузимају у складу са Законом о полицији, па идући детаљније кроз детаљније описе процедура, средстава и услова у којима се послови обављају, као и чињенице да је предмет рада полицијског службеника најчешће човек, улазимо у област знаних или претпостављених опасности и могућих ризика радних места.
Психосоцијални фактори су сад опште признати као глобални проблем који погађа све земље, али у неким делатностима и у неким пословима су интензивнији него у другим. Ако посматрамо обавезе полицијских службеника из Закона о полицији, уочљиво је да су у обавези да у свако доба предузимају неоходне радње ради заштите живота и личне безбедности људи и имовине. Такође, у обављању својих послова полицијски службеници служе заједници и штите сва лица од незаконитих деловања, обавезни су да увек поступају професуонално, одговорно и хумано и да поштују људско дистојанство, углед и част сваког лица и друга његова права и слободе. И поред сложености својих послова обавезни су да по налогу надређеног полицијског службеника обављају послове и дуже од пуног радног времена, ако је то неопходно за успешно и правовремено обављање службених задатака. Предвиђене су и одређене могућности послодавца да одложи или прекине коришћење годишњег одмора ради обављања службених радњи запосленог полицијског службеника у одређеним околностима образложеним у Закону о полицији.

Све побројано, и наравно прегршт разних других околности које осликавају свакодневницу полицијског службеника, може бити извор стреса на радном месту посебно ако психо-физички појединца није такав да може поднети све те ситуације. Не смемо заборавити да полицијски службеник није сзпермен већ човек, као и сви други људи, који осим професионалног ангажовања, има своје личне и приватне животне и друштвене потребе, породицу и друга интересовања.

У последње време се често говори о мобингу или злостављању на раду од чега није имуна ни полицијска делатност. Злостављање на раду је новооткривени ризик стреса на радном месту, који постоји одувек у свету рада и односа међу људима на послу. Међуљудски односи који доприносе продуктивности и задовољству запослених су коректни, сараднички, и уопште здрави односи. А код злостављања на раду, међуљудски односи су насилнички, непријатељски, једном речју патолошки, и имају велики негативан утицај на здравље запослених, одсуствовање с посла и радни учинак.  Стрес у вези с радом осим психичких проблема и поремећаја може довести и до других, органских сметњи и нарушавања здравља, као што су најчешће, кардиоваскуларна обољења, обично хипертензија, проблеми са штитном и другим жлездама ендокриног система, проблеми са метаболизмом (чир на желудцу, дванаестопалачном цреву) али и мишићно-коштани поремећаји и слично. Наравно, стрес као узрок повећања броја суицида код запослених у полицији, на жалост је такође чињенично стање. Оно што је врло битно, са становишта испуњавања функција, полицијске службе, стрес у вези с радом може даље допринети немоћи радника да се носи с послом који обавља и имати велики утицај на радни учинак и радне односе. Такође може индиректно бити појачан проблемима ван радног окружења, као што су: напети породични и лични односи, насиље, коришчење и злоупотреба дувана, алкохола и других наркотика. Може бити главни фактор настанка депресије, као и узрочник самоубистава.

Све наведено доводи до високих трошкова санирања људске патње и финансијског оптерећења како за појединца тако и за друштво у целини. Требало би радити на увођењу свеобухватних система управљања у оквиру безбедбости и здравља на раду, коју би обезбедили да се психосоцијални фактори правилно процене и да се њима адекватно управља, као и осталим професионалним ризицима.
Све већа концентрација жена у одређеним занимањима, која су до недавно оцењивана превалентно као "мушка" може довести до дискруминације, злостављања али и до специфичних врста повреда и обољења. Опште мере заштите на раду које су биле у примени, не постижу увек жељене резултате у специфичним условима у којима раде жене. На пример, специфични утицаји због излагања опасним материјама, биолошким агенсима, али и захтеви тешких физичких послова, опасне и екстремно опасне стресне ситуације, дужина радног дана, средства рада, услови радног места и окружења, све то може имати утицаја на димензију родне равноправности у области безбедности и здравља на раду. Анализа родне димензије у овом оквиру је потребна и требала би да има утицаја на креирање стратегије превенције. Препознавање разлика је кључно за промоцију безбедније и здравије радне средине за све запослене. Родно осетљиви приступи чине те разлике видљивијим што помаже при идентификацији опасности и управљању ризицима на радном месту. До позитивних примена у вези са политиком и праксом безбедности и здравља на раду на нивоу радних места у на националном нивоу, може доћи само уколико се обезбеди учешће и жена и мушкараца у доношењу одлука које се тичу безбедности и здравља на раду.

Примена Закона о безбедности и здравља на раду у овој области која се тиче Министарства унутрашњих послова и полицијских службеника је комплексна, захтевна и требала би да представља изазов за стручњаке који би требали радити акт о процени ризика, из најмање неколико разлога: • због потреба уравнотежавања професионалних захтева, са захтевима безбедног рада и очувања стања менталног и физичког здравља полицијских службеника • због чињенице да се због обављања свог посла полицијски службеници често налазе у опасним непредвидивим ситуацијама у којима морају да реагују брзо, да мисле и реагују на разуман начин, који неће довести ди последица по њих саме • због емотивних оптерећења у таквим ситуацијама, које могу да се мењају и развијају независно од њихових одлука, и • због очекивања јавности да ће полицијски службеник потценити властити живот и здравље у циљу заштите те исте јавности.

Осим управљања ризицима, систем безбедности и здравља на раду, се успоставља и изградњом и одржавањем културе превенције, коришћењем свих расположивих ресурса како би се подигла општа свест, знање и разумевање опасности и ризика и начина њихове превенције и контроле, као и омогућавање размене искустава и добре праксе у области безбедности и здравља на раду.

Дакле, К О Н К Р Е Т Н А   П И Т А Њ А :

- Сагледавајући наш приступ овој тематици и све наведено, питања која се логично намећу, а која су с'нашег становишта од директног значаја за све запослене у МУП, су следећа:

-1.- КОЈЕ МЕРЕ И РАДЊЕ ЈЕ МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА ПРЕДУЗИМАЛО И ПРЕДУЗИМА У ПОГЛЕДУ ИЗРАДЕ АДЕКВАТНОГ АКТА О ПРОЦЕНИ РИЗИКА ЗА СВАКО РАДНО МЕСТО ЗАПОСЛЕНИХ...? - ако се има у виду да је тај акт предуслов за примену Закона о безбедности и здравља на раду и ако се има у виду да је, кад' је реч о МУП, свакако потребан дугогодишњи студуозан, темељит и континуран стручни рад да се до тог циља дође... А Закон о безбедности и здравља на раду који регулише те прописе и обавезе је на снази од 2005.године.

-2.- ДА ЛИ РАДНА ГРУПА ЗА БАВЉЕЊЕ ТОМ ТЕМАТИКОМ У МУП, КОЈА ЈЕ ПО НАШИМ САЗНАЊИМА ФОРИМРАНА ТЕК 2011-2012.ГОДИНЕ, РАДИ И ДАЉЕ...? КО СУ ЧЛАНОВИ ТЕ РАДНЕ ГРУПЕ И ПОСТОЈИ ЛИ КАКАВ ИЗВЕШТАЈ О ДОСАДАШЊЕМ РАДУ ТЕ РАДНЕ ГРУПЕ...? - обзиром на ствар хитности јер је најновијим изменама и допунама тог Закона прецизирано да одређене одредбе које дефинишу обавезе послодавца и запослених, ступају на снагу дана 01.12.2017.године.

-3.- ИМА ЛИ КАКВИХ ИНИЦИЈАЛНИХ ПРЕДЛОГА И САРАДЊЕ СА ДРУГИМ, ПРЕ СВЕГА РЕПРЕЗЕНТАТИВНИМ СИНДИКАТИМА, У ПОГЛЕДУ ИЗРАДЕ СТРАТЕГИЈЕ И ПРИМЕНЕ ЗАКОНА О БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ У МУП...? - имајући у виду да смо ми ипак тек новоформирана и хош увек у потпуности неафирмисана синдикална организација која свакако има намеру у предстојећем периоду да потенцира на овим и сличним питањима од интереса за запослене у МУП, а пре свих полицијских службеника.
_______________________________________

27.05.2017.год - Одговор Полицијском синдикалном покрету од стране Одељења за здравље запослених и безбедност на раду посредством Одсека за односе са синдикатима МУП-а:

Министарство унутрашњих послова је решењем Кабинета Министра 01 број 6487/13-3 од 28.11.2013. године образовало радну групу за израду акта о процени ризика на радним местима у Министарству унутрашњих послова.
Задатак радне групе сходно наведеном решењу био је: • Доношење плана спровођења поступка процене ризика • Сагледавање и тачно дефинисање свих неопходних података о послодавцу и лицима која врше процену или учешће у њој • Опис технолошког радног процеса, опис средстава за рад и њихово груписање и средства опреме за личну заштиту • Снимање организације рада • Преиспитивање постојећег стања безбедности и здравља на раду • Препознавање, утврђивање и груписање опасности и штетности и сачињавање листе опасности и штетности • Процењивање ризика • Израда акта о процени ризика • Утврђивање начина и мера за отклањање, смањење или спречавање ризика на најмању могућу меру • Дефинисање здравствених услова које морају да испуњавају запослени на радном месту и радној околини са повећаним ризиком • Закључак који садржи изјаву послодавца.
Чланом 2. тачка 3. наведеног решења прописано је да је предвиђен рок за израду акта о процени ризика, годину дана од дана доношења акта који ће садржати описе послова радних места у Министарству унутрашњих псолова, с тим да је тачком 4. предвиђено да се рок може продужити услед настанка непредвидљивих објективних околности. Радна група је одржала више састанака, о чему као доказ постоје записници.
Закон о безбедности И здрављу на раду ("Сл. гласник РС", бр. 101/2005 и 91/2015) у члану 2. став 2. прописује да се овај закон не примењује при обављању специфичне војне службе у Војсци Србије и обављању полицијских и послова заштите и спасавања из делокруга надлежног државног органа, као и обављању послова заштите и спасавања које обављају други субјекти у складу са посебним законом, у којима су питања безбедности и здравља на раду при обављању те службе и тих послова уређена посебним законом и прописима донетим на основу тог закона.
Имајући у виду наведени члан закона, јасна је интенција законодавца да се на полицијске послове и послове заштите и спасавања не примењују одредбе Закона о безбедности и здрављу на раду, али то не значи да да питање безбедности и здравља на раду за полицијске послове и послове заштите и спасавања није регулисано се посебним законом и прописима донетим на основу тог закона (члан 2. став 2. Закон о безбедности и здрављу на раду). У складу са наведеним је и став Секретаријата Министарства унутрашњх послова да је обавеза Министарства у складу с чланом 3. Закона о безбедности и здрављу на раду да донесе Правилник о безбедности и здрављу на раду и Акт о процени ризика за радна места, којим ће се обухватити све категорије запослених у Министарству, осим полицијских службеника када обављају полицијске послове и послове заштите и спасавања, у којим случајевима запослени на овим пословима подлежу примени посебних прописа, који им обезбеђују специфичан и виши ниво заштите безбедности и здравља на раду.
Такође, истичемо и да је за израду Акта о процени ризика потребно да се у Министарству изради каталог радних места, као И да се за сва радна места ураде описи послова. Имајући у виду да је тај посао у току, након његовог завршетка моћи ће да се приступи изради Акта о процени ризика. Имајући у виду величину Министарства, број запослених, као И обим посла за израду Акта о процени ризика, став је да се за конкретан посао ангажује лиценцирана кућа, при чему ће Министарство пружати пуну логистичку подршку за израду Акта. Напомињемо да је за ангажовање лиценциране куће за израду Акта за процену ризика, неопходно обезбедити и изначајна финансијска средства.
У 2016. години донет је нови Закон о полицији, који у члану 10. дели све запослене у Министарству на полицијске службенике, државне службенике и намештенике. Став 2 истог члана прописује да су полицијски службеници: 1) лица која обављају полицијске послове у статусу овлашћених службених лица и примењују полицијска овлашћења (овлашћена службена лица - ОСЛ); 2) лица на посебним дужностима која обављају друге унутрашње послове у непосредној вези са полицијским пословима (лица на посебним дужностима - ПД).
Такође, наведеним Законом формиран је И Сектор за људске ресурсе у оквиру ког И Одељење за здравље запослених И безбедност на раду, у чијој надлежности је И организовање И спровођење мера из области примарне, а делом И секундарне И терцијарне здравствене превенције, организовање И спровођење специфичне здравствене заштите за све запослене у Министарству.
У оквиру Министарства још увек није извршена подела на полицијске службенике, државне службенике И намештенике, а израда каталога радних места И описа радних места је у току. Без обзира на све, у Министарству се обављају редовни периодични лекарски прегледи за полицијске службенике у статусу ОСЛ И УОСЛ, ватрогасце-спасиоце, као И за запослене на радним местима, где је посебним правилником или неким другим правним актом утврђена обавеза обављања периодичних лекарских прегледа (рад на висини, возачи, рад у зони јонизујућег зрачења….)
______________________________________

01.06.2017.год - Обраћање Полицијског синдикалног покрета Одељењу за здравље запослених и безбедност на раду посредством Одсека за односе са синдикатима МУП-а:

Поштовани, Захваљујем на крајње исцрпним податцима које сте прибавили а на основу којих цела ствар постаје знатно кристалније јасна.
С' тим у вези, ако не замерате, обратили би Вам се и са захтевом за достављање додатних података...

(1) Интересује нас да ли су надлежне службе у МУП (одељења задужена за психолошку превенцију, здравствену заштиту и сл.) које би директно и индиректно примењивале све наложене мере везане за заштиту безбедности и здравља на раду, становишта да је, по све запослене у МУП а пре свих униформисане припаднике, боље да:
- је цела та ствар регулисана (као сада) посебном применом издвојеном из постојећег Закона о безбедности и заштити на раду (у складу са чл.2 тог Закона)...?
- или (као што је раније требало бити) да цела ствар буде регулисана у склопу Закона о безбедности и заштити на раду, где полицајци самим законом не би били издвојени у односу на све грађане односно запослене у Реп.Србији, без обзира на све специфичности посла...?

Наравно, не захтевамо каква упоредна правна тумачења закона и мишљења дал' је бољи ранији или садашњу закон, на против, нас интересује мишљење стручњака наших служби у вези са очекиваном практичном применом.

(2) Интересује нас такође, и били би захвални, ако би сте нас известили о следећем:
Да ли наше стручне службе располажу са каквим оријентационим податцима везаним за примену заштите и безбедности на раду код полиције у другим државама (земље из непосредног окружења и др.земље у Европи без обзира да ли се ради о чланицама ЕУ) у смислу:
- Које државе (макар неки пример) примењују заштиту на раду у оквирима постојећих својих закона (без издвајања полицијске професије као код нас актуелним чл.2 Закона)..?
- Које државе (макар неки пример) примењују заштиту на раду у складу са сагледавањем "специфичности професије" као што је то случај код нас (чл.2 Закона)...?
_______________________________________

02.06.2017.год - Одговор Полицијском синдикалном покрету од стране Одељења за здравље запослених и безбедност на раду посредством Одсека за односе са синдикатима МУП-а:

ПИТАЊЕ БР.1)

       Као што смо већ навели, Закон о безбедности и здрављу на раду ("Сл. гласник РС", бр. 101/2005 и 91/2015) у члану 2. став 2. прописује да се овај закон не примењује при обављању специфичне војне службе у Војсци Србије и обављању полицијских и послова заштите и спасавања из делокруга надлежног државног органа, као и обављању послова заштите и спасавања које обављају други субјекти у складу са посебним законом, у којима су питања безбедности и здравља на раду при обављању те службе и тих послова уређена посебним законом и прописима донетим на основу тог закона.

Имајући у виду наведени члан закона, јасна је интенција законодавца да се на полицијске послове и послове заштите и спасавања не примењују одредбе Закона о безбедности и здрављу на раду, али то не значи да питање безбедности и здравља на раду за полицијске послове и послове заштите и спасавања није регулисано се посебним законом и прописима донетим на основу тог закона (члан 2. став 2. Закон о безбедности и здрављу на раду). У складу са наведеним је и став Секретаријата Министарства унутрашњх послова да је обавеза Министарства у складу с чланом 3. Закона о безбедности и здрављу на раду да донесе Правилник о безбедности и здрављу на раду и Акт о процени ризика за радна места, којим ће се обухватити све категорије запослених у Министарству, осим полицијских службеника када обављају полицијске послове и послове заштите и спасавања, у којим случајевима запослени на овим пословима подлежу примени посебних прописа, који им обезбеђују специфичан и виши ниво заштите безбедности и здравља на раду.

Такође, истичемо и да је предметни члан Закона донет у складу са Директивом Савета 89/391/ЕЕЦ од 12. јуна 1989. године о увођењу мера за подстицање побољшања у домену безбедности и заштите здравља радника на радном месту, а посебно Вам скрећемо пажњу на члан 2. став 2. наведене Директиве, који прописује да се ова Директива неће примењивати у случајевима да су карактеристике типичне за одређене јавне услужне делатности, као што су оружане снаге или полиција, или за одређене делатности у сектору цивилне заштите, у неизбежном конфликту с њом.

ПИТАЊЕ БР.2) 

        Не располажемо посебним подацима о начину регулисања ове материје у другим државама.