Predložena tematika za sastanak sa Radnom grupom MUP

       Obzirom da je zakazani sastanak sa Radnom grupom za dan 10.05.2018.god. prethodno, iz određenih objektivnih razloga, otkazan od strane predstavnika PSP - naknadno izvršenim telefonskim kontaktom dogovoreno je da Odsek za saradnju sa sindikatima, Odeljenja za odnose sa zaposlenima Sektora za ljudske resurse dostavi Delegatima -PSP- odgovore u pisanoj formi pripremljene od nadležnih službi. S'tim u vezi, nakon zaprimanja tih/takvih odgovora, razmotriće se potreba ponovnog stavljanja na dnevni red predloženih tematika na nekom od predstojećih sastanka.
       U međuvremenu - dok odgovori ne pristignu - zainteresovani se mogu upoznati sa predloženim temama odnosno postavljenim pitanjima i interesovanjima delegata PSP.

Prilog:  - Prepis mejla PSP sa temama.

   _____________________________________

Poštovani,

                    Shodno Dopisu ministra broj 01-7845/17-2 od 01.08.2017.god. kojim smo obavešteni o načinu zakazivanja sastanka sa Radnom grupom MUP I drugim pojedinostima koje se tiču saradnje sa sindikatima, dostavljamo Vam predlog tema za predstojeći majski sastanak, kao I sastav delegacije.

                    Ovog puta tematiku baziramo na sledeća pitanja:

1.) PENZIONISANjE (čl.173a ZoP) - Dana 23.04.2018.god. putem elektronske pošte uputili smo Vam (mejlom) sadržaj Dopisa naslovljenog na Kabinet ministra (ministru) i na Sektor za ljudske resurse (načelnici) u vezi Odluke ministra kojom se utvrđuju organizacione celine MUP 01 broj 3462/2018-2 od 13.04.2018.god. odnosno na Instrukciju o načinu postupanja po zahtevu za prestanak radnog odnosa sa pravom na starosnu penziju i utvrđivanja ispunjenosti uslova - kriterijuma za prestanak radnog odnosa 01 broj 3973/2018 od 20.04.2018.god. U tom Dopisu koncipirali smo ključna pitanja od interesa za zaposlene, pre svih nekadašnjih pripadnika PJM/PJP, te s'tim u vezi - i dalje izražavamo interesovanje i ostajemo pri istim pitanjima.

2.) POLICIJSKA STANICA NEGOTIN (otpočeti projekat preseljenja) - Vezano za sva naša ranija obraćanja i ukazivanja na veoma loše uslove rada svih zaposlenih u PS Negotin (po svim linijama rada), te vezano za izvršeno saniranje krova koji je prokišnjavao na objektu planiranom za izmeštanje (useljenje) PS Negotin, čime je dalje devastiranje tog objekta nakadašnjeg vlasnika "Slavija banka" sprečeno - Kakvi su izgledi da se nastavi sa daljim radovima na tom objektu...? Da li je MUP opredelio potrebna sredstva za te/takve radove tokom tekuće godine...? Koja je zamišljena uloga Lokalne samouprave...? I može li Policijski sindikalni pokret na neki način pomoći celi projekat - konkretno u završnoj fazi - eventualnim iznalaženjem donatora za inventar, video nadzor, tehničku i drugu opremu ili slično...?

3.) STAMBENE JEDINICE MUP-a U NEGOTINU - Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije zaključilo je sa Direkcijom za obnovu zemlje čiji je pravni sledbenik Građevinska direkcija Srbije, Generalni ugovor zaveden u Ministarstvu pod 04/1 broj 452-661/2001 od 12.10.2000.godine, čiji je predmet bio uređenje međusobnih odnosa u okviru realizacije projekta izgradnje „100.000 stanova u prvoj deceniji 21.veka – 10.000 stanova u 2001.godini“, a kojim je pribavljen i izfinansiran veći broj stambenih jedinica u više gradova na teritoriji Republike Srbije, između ostalih i 14 stambenih jednica na lokaciji „Gradište 2“, Objekat 1, Lamela A2 i Lamela A2′ u Negotinu.
Po zaključenju Generalnog ugovora za svaku lokaciju je bilo potrebno zaključiti pojedinačne ugovore između Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije i Građevinske direkcije Srbije, budući da je ministarstvo izvršilo uplatu svih finansijskih sredstava za pribavljene stanove.
Zapisnička primopredaja predmetnih stanova između Republičke direkcije za obnovu zemlje, izvođača i ovog ministarstva izvršena je 15.02.2001.godine.
                         Imajući u vidu napred navedeno i da još uvek pojedinačni ugovor nije zaključen, ovo ministarstvo nije bilo u mogućnosti da izvrši raspodelu u skladu sa Uredbom o rešavanju stambenih potreba izabranih, postavljenih i zaposlenih lica kod korisnika sredstava u državnoj svojini („Službeni glasnik RS“, br.102/2010 i 117/12 – Odluka US).
Neposredno posle zaključenja Generalnog ugovora Rešenjem Vlade Republike Srbije tri stambene jedinice su opredeljene porodicama ranjenih i poginulih pripadnika Ministarstva, a preostalih jedanaest stambenih jedinica je i dalje neuseljeno dok se ne stekne pravni osnov za njihovu raspodelu u skladu sa Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada (Službeni glasnik RS 104/16).
Nakon više pokušaja i održanih sastanaka između predstavnika Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije, Građevinske direkcije Srbije i Ministarstva unutrašnjih poslova, kao i inicijativa upućenih od strane Odeljenja za stambene poslove za zaključenje pojedinačnog ugovora, nije zaključen pojedinačni ugovor za 14 stanova (stambenih jedinica) na lokaciji „Gradište 2“, Lamela A2 i Lamela A2′, u Negotinu, izgrađenom na katastarskoj površini br. 12831 i 12830 KO Negotin i to:

- Lamela A2: Stan broj 1, u prizemlju, površine 80,45 m²; Stan broj 2, u prizemlju, površine 80,89 m²; Stan broj 13, na III spratu, površine 121,15 m²; Stan broj 16, na III spratu, površine 96,55 m²; Stan broj 17, na III spratu, površine 95,79 m²

- Lamela A2': Stan broj 1, u prizemlju, površine 80,48 m²; Stan broj 2, u prizemlju, površine 80,21 m²; Stan broj 9, na II spratu, površine 83,23 m²; Stan broj 10, na II spratu, površine 82,97 m²; Stan broj 13, na III spratu, površine 121,63 m²; Stan broj 14, na III spratu, površine 119,91 m²; Stan broj 16, na III spratu, površine 96,77 m²; Stan broj 17, na III spratu, površine 97,03 m²; Stan broj 18, na III spratu, površine 70,11 m².

                      U periodu od oktobra 2016-e (od samog formiranja Policijskog sindikalnog pokreta) pa do 13.februara 2017-e godine u više navrata smo se obraćali Ministarstvu ukazujući na tu problematiku aludirajući na nelogičnost da gotovo sedamnaest godina novoizgrađena stambena zgrada propada, odnosno da četrnaest stanova u njoj propadaju, izuzev tri stana koja su još tada Odlukom Vlade dodeljena kolegama i njihovim porodicama po osnovu "nastradalih i teže ranjenih na prostoru KiM tokom '99.", i izuzev stanova u istoj zgradi koji su dodeljeni pripadnicima Vojske tj. Ministarstvu odbrane, kao i izuzev stanova dodeljenih Lokalnoj samoupravi. Dakle stambena zgrade je funkcionalna i svi stanovi su bili useljivi, jedino je nastala ta sporna situacija sa stanovima opredeljeni za MUP. Tim našim dopisima izrazili smo i opšte čuđenje za toliku nezainteresovanost, ili veoma blagu zainteresovanost nadležne službe MUP ranijih godina, kao i pre svih rukovodilaca PU Bor i PS Negotin sve te godine... U glavnom, dana 21.03.2017.god. Dopisom Načelnice Odeljenja za stambene poslove MUP gospođe Dragane Jakšić obavešteni smo da je odeljenje dana 09.03.2017.god. podnelo Republičkom Javnom pravobranilaštvu Inicijativu za utvrđivanje prava svojine nad tih 14 stambenih jedinica (Inicijativa 02/3 broj 301/17-1), kako bi se pred nadležnim Privrednim sudom u Beogradu pokrenuo postupak protivu tužene Građevinske direkcije Srbije.

- Naša konkretna interesovanja po ovoj temi su sledeća:
     a) Da li je pred nadležnim Privrednim sudom pokrenut spor...? Ukoliko jeste - da li je u međuvremenu zakazano kakvo ročište i u kojoj se fazi postupak nalazi...?
     b) Da li je ministarstvo razmatralo suštinske razloge zbog kojih je konkretna sporna stvar morala završiti pred sudom...? Šta je Građevinsku direkciju navelo na toliko "ometanje" prenosa prava svojine...? I da li eventualno postoje kakvi propusti tadašnjeg izvršioca poslova izgradnje stambene zgrade koji su na dalje prouzrokovali nesuglasice...? Konkretno - da li kakve sumnje ukazuju na sticanje kakve koristi izvođača poslova eventualnim smanjenjem ili povećanjem prikazane kvadrature stambene zgrade - ako se ima u vidu da je MUP uredno i u celosti izvršio uplatu traženih sredstava...?

4.) DODATNO OPTEREĆENjE NA RADU KOD DISCIPLINSKIH STAREŠINA i PRIPRAVNOST STAREŠINA ORGANIZACIONIH JEDINICA - Dana 16.04.2018.god. putem elektronske pošte uputili smo Vam (mejlom) Dopis koji se zapravo odnosi na jednog od starešina koji se nama obratio Molbom za pomoć u smislu pribavljanja (zakonskog i jedinstvenog) tumačenja, pojašnjenja i rešenja problematike na koju ukazuje. S'tim u vezi - i dalje izražavamo interesovanje i ostajemo pri pitanjima koja proizilaze iz samog obraćanja.

5.) TEHNIČKI NEDOSTATCI I SMETNjE U PI NEGOTIN - Policijski sindikalni pokret je tokom 2017.god. za PS Negotin obezbedio značajnu donaciju u vidu tehničke opreme potrebne zaposlenim za svakodnevni rad. Što se PI Negotin tiče, između ostalog, radi se o tri konfiguracije računara sa dodatnom manjom opremom (biometrijski čitači kartica i sl.) i dva skener-štampača (jedan u koloru, drugi crno-beli), kao i određen broj baterijskih lampi za pomoć pri obavljanju terenskih poslova. Po odluci ta računarska oprema je razmeštena po koncelarijama tamo gde je bila najneophodnija.
     a) Dva - od tri - računara (sa jednim crno-belim skener štampačem) u međuvremenu su, uz saglasnost i tehničku podršku i pomoć nadležne službe PU Bor, integrisani u opremu MUP tj. ugrađene su im potrebne jedinstvene informacione sistemske aplikacije i "povezani" su na sistem MUP. Problem (poteškoće) nastaju kada se "ketridži" štampača istrošeni obzirom da se od nadležne službe PU Bor dobilo obaveštenje - "da nije moguće izvršiti dopunu tj. punjenje takvih ketridži jer ih navodno MUP nema na stanju rashoda". Pitanje glasi: Može li se taj tehnički problem prevazići i omogućiti dopuna tog ketridža štampača koga gotovo svi zaposleni u PI Negotin koriste...? Radi se o (marka-tip-model): Samsung Xpress SL-M2675FN/XEC monolaserski – multifunkcionalni uređaj za kopiranje, skeniranje i fax sa mogucnošću priključka na server i internu internet mrezu sa ketridžem Bubprint toner kompatibilnim za Samsung Xpress SL-M2675FN (crna boja)
     b) Treća konfiguracija računara sa skener-štampačem u koloru je, po Odluci, opredeljena da se ne-integriše sistemski u MUP kako bi svim zaposlenima u PI Negotin bila dostupna za tzv."civilni internet". Naime, kako PI Negotin ne poseduje internet-civilnu vezu, a kako se pokazalo ista je gotovo svakodnevno potrebna radi obavljanja poslova koji se nameću i stavljaju pred izvršioce, postoje li mogućnosti podnošenja Zahteva za omogućavanje-nabavku adsl modema MTS ili drugog operatera za postojeći dostupni broj telefona 019/543-557 u PI Negotin...?

6.) NEDOSTATAK OBUĆE ZA REDOVNU UNIFORMU - Obzirom da su zaposleni prinuđeni da faktički kupuju i uz redovnu uniformu nose "civilnu obuću" već duži vremenski period, što bitno narušava estetsku jednobraznost izgleda uniformisanih pripadnika policije, a uz to prouzrokuje i bitne i znatne pojedinačne troškove kod zaposlenih - ima li nagoveštaja skorijoj nabavci i raspodeli cipela za redovnu uniformu policije...?

》Predlozeni sastav delegacije:

(1)- Igor Đurđević, predsednik sindikata
(2)- Marko Stojisavljević, gen.sekretar sindikata
(3)- Veroljub Grozdanović, član glavnog odbora sindikata
(4)- Danijel Micić, član glavnog odbora sindikata
(5)- Slaviša Krecojević, drugi potpredsednik izvršnog odbora

u  Negotinu                    Igor Đurđević
04.05.2018.                  063/721-86-75

15.05.2018.год.

у  Н е г о т и н у           |>>>-ПСП инфо-<<<|
           

   facebook page

policijski.sindikalni.pokret@gmail

BUDUĆNOST SINDIKATA

Sporne su mogućnosti i domet aktuelnog načina sindikalnog organizovanja. Međutim, čak i u postojećim zakonskim okvirima možemo zamisliti drugačije delovanje sindikata.

       Sindikati su u ozbiljnoj krizi, svugde u svetu. U Srbiji se dodatno može govoriti o pojedinim sindikatima koji ne zastupaju interese radnika, članstva, čak ni osnovne principe sindikalizma. Oni su administrativna tela, često usmerena ka zadovoljenju partikularnih interesa rukovodećih ljudi. Poverenje u sindikate zbog toga opada, kao i nivo članstva, što posledično značajno smanjuje i finansijsku snagu sindikata. Srazmerno opadanju broja zaposlenih sa sindikalnim knjižicama, povećava se broj onih s partijskim. Iako jedno drugo ne isključuje formalno, faktički se partija na vlasti (koja god bila) od strane radništva posmatra kao supstitut za sindikate, preko kojeg se (potencijalno) može doći do zadovoljenja individualnih interesa. Kolektivni duh slabi, kao i osećaj solidarnosti, koji je gotovo iskorenjen.
S jedne strane, iako većina aktivnih sindikata zaista želi nešto da uradi na poboljšanju sve goreg položaja zaposlenih, malo toga im polazi za rukom – naročito na makronivou – dok na mikronivou uspeh zavisi od faktora koji su često van dometa uticaja sindikalaca. Sindikati su podnormirani i samim tim ograničenog dometa aktivnosti. Sindikalni predstavnici su nezaštićeni. Iako ih formalno zakon štiti, u praksi je pravda često nedostižna zbog različitih vanpravnih upliva u pravosuđe.
Sve ovo zabrinjava i izaziva sumnju da se sindikati u trenutnom stanju organizacije i delovanja mogu suprotstaviti nabujalom državnom intervencionizmu na strani poslodavaca, to jest takozvanih „stranih investitora“. S druge strane, ne postoji alternativa sindikalnom organizovanju – bilo kakva druga „originalna“ ideja se svodi na sindikate u nekoj drugoj formi. Zbog toga se opravdano može postaviti pitanje: da li je moguće organizovati efikasan sindikat u okvirima postojećih pravila? Da bi takav sindikat postojao, morao bi da prevaziđe postojeće probleme, ali da pri tome ostane u pravnom okviru koji mu je zadat.

Drugačiji model – drugačiji cilj

Takav sindikat je teorijski moguć. U pitanju je koncept koji se dalje može razraditi i korigovati različitim elementima realnosti i terenskih iskustava.

Sindikat bi najpre trebalo izdvojiti od poslodavca: fizički, finansijski, na svaki mogući način. Zbog toga se može pristupiti osnivanju sindikata koji bi funkcionisao na nivou lokalne samouprave i obuhvatao zaposlene u jednoj opštini, gradu, gradskoj opštini (bez obzira na to kod kojeg poslodavca su zaposleni). Na ovaj način se stvara centralizovan, ali istovremeno dispergovan sindikat. Postoji jedna centrala za celu teritoriju, koja sindikatu omogućava da funkcioniše, a sindikalnim predstavnicima pruža sva sredstva za rad. Centrala donosi odluke koje se tiču funkcionisanja sindikata u celini, dok sindikalni predstavnici kod poslodavaca imaju slobodu rada, unutar osnovnih načela rada sindikata i principa sindikalizma. Sindikat deluje na nivou lokalne samouprave, dok su njegovi članovi aktivni kod različitih poslodavaca.

Ovakva ideja organizovanja ima nekoliko prednosti:

- Sindikat je fizički izmešten van prostorija poslodavca, što omogućava i manji pritisak na sindikalne predstavnike.

- Sindikat je izmešten i od nedozvoljenog finansijskog uticaja poslodavca, odnosno povlastica sindikalnim predstavnicima. Povlastice bilo kojeg tipa nisu dozvoljene.

- Sindikalni članovi su i dalje zaštićeni, i to bez obzira na njihov broj kod konkretnog poslodavca. Sindikat svoje članove štiti uvek kada se direktno ili preko sindikalnog predstavnika kod poslodavca zaposleni obrati centrali za zaštitu, savet, pomoć.

- Sindikat više nema u primarnom fokusu reprezentativnost kod pojedinačnog poslodavca. Ako je postigne, to je odličan rezultat i svakako se inicira kolektivno pregovaranje. Primarni cilj je, međutim, masovnost članstva bez obzira na to odakle dolazi, kao i reprezentativnost na nivou lokalne samouprave u kojoj je osnovan. Kolektivnim ugovorom na nivou grada ili opštine može se postići dosta za zaposlene na celoj teritoriji, više nego fokusiranjem snage samo na one poslodavce kod kojih se može doći do reprezentativnosti na mikronivou.

Važne odlike rada u takvom sindikatu bile bi solidarnost i volontiranje. Članovi sindikata, uključujući i sindikalne predstavnike, bili bi dakle volonteri koji svoj sindikalni posao rade bez dodatne naknade, u onim časovima koji su zakonom određeni kao plaćeno odsustvo prema Zakonu o radu, odnosno u svoje slobodno vreme. Ako nas je nečemu naučio štrajk u Fijatu, to je da obraćanje svakom pojedinačnom zaposlenom sa jasno određenom platformom i zahtevima prema poslodavcu, kada je reč o entuzijazmu i inicijativi, daje daleko bolje rezultate nego „klasični“ sindikalni aktivizam koji se gubi negde između zapaljivih govora u javnosti i administrativno-politikantskog pristupa kada su konkretni predlozi upućeni ka poslodavcu. Jedini profesionalni članovi sindikata, oni koji su zaposleni u sindikatu i primaju zaradu, jesu članovi rukovodstva sindikata, odnosno zaposleni u drugim službama sindikata u centrali.

Osnovne funkcije sindikata su borbene i svode sa na dve – pravna pomoć i štrajkački fond.

Pravna pomoć se pruža svim članovima sindikata u najširem smislu, bez izuzetaka. Ona uključuje sve vrste pravne pomoći – od primarne (pružanje pravnih saveta i mišljenja) do sekundarne (pisanje podnesaka i zastupanje u svim vrstama postupaka, sudskim i vansudskim). Sindikat na ovo ima zakonsko pravo, uz pristanak lica koje mu se obraća.

Štrajkački fond je najveća investicija sindikata. On se mora puniti kao primarni rashod sindikata, naročito u početku njegovog rada. Idealan štrajkački fond, u kojem postoji dovoljno sredstava da se na nivou minimalne zarade finansira štrajk svih članova sindikata istovremeno u trajanju od (minimum) mesec dana, gotovo je nezamisliv u sadašnjim uslovima. Otuda se štrajkački fond mora posmatrati u najširem smislu – to su ukupna sredstva koja bi sindikat mogao da usmeri na zaposlene koji štrajkuju za vreme štrajka. Ovakav pristup omogućava da, osim specifično opredeljenih sredstava za štrajk, u masu za štrajkački fond uđu i neke druge finansijske pozicije koje odgovaraju radnom angažovanju koje nije u neskladu sa štrajkom (na primer, učešće štrajkača na projektima koje sindikat u tom trenutku realizuje).

Kolektivno pregovaranje se vrši na nivou pojedinačnih poslodavaca, ali pre svega na nivou lokalne samouprave. Kolektivno pregovaranje nije početni primarni cilj sindikata, iako se, naravno, ne odbija niti napušta kao koncept. Ukoliko sindikat uspe da ispuni svoje ostale funkcije i omasovi članstvo, reprezentativnost će doći kao posledica rada, a ne obrnuto, kako se danas uglavnom teži.

Ostale funkcije sindikata su solidarne i odnose se na psihološku i socijalnu podršku, druge socijalne aktivnosti, pomoć pri traženju posla ili pri prekvalifikaciji/dokvalifikaciji, solidarnu novčanu pomoć, druge solidarne oblike pomoći. Sindikat može, u zavisnosti od svoje finansijske moći, razvijati različite ideje i pokretati projekte pomoći nezaposlenima, kao i zaposlenim roditeljima, drugim ranjivim kategorijama zaposlenih i slično. Osnovna filozofija ovakvog sindikata jeste da bude „uslužni servis“ radnih i socijalnih interesa zaposlenih, ali i drugih članova lokalne zajednice, kroz realizaciju tradicionalnih i netradicionalnih funkcija sindikata.

Aktivnost sindikata na lokalu je posebno značajna, i to kroz volonterski aktivizam kao pomoć zajednici. Ovakve akcije ne samo što predstavljaju društveno koristan rad već podižu i vidljivost sindikata u sredinama u kojima je organizovan, te predstavljaju koncept samopromocije sindikata širem krugu ljudi. Vrlo često se lokalne neformalne grupe susreću sa problemima u realizaciji mikroprojekata – uređenje parka, dečjeg igrališta, čišćenje nekog prostora, renoviranje zajedničkih prostorija i slično… Podrška koja nije ničime uslovljena ne samo što zbližava članove te zajednice sa članovima sindikata već i samim ljudima iz sindikata ulepšava prostor koji koriste (oni, ili njihova deca, rođaci, prijatelji), i daje preko potreban osećaj solidarnosti sa zajednicom. Sindikat pri tome može raditi i na uključivanju poslodavaca u ove projekte, kao i državnih i lokalnih institucija, ukoliko to žele da rade bez marketinškog i političkog oglašavanja.

Drugačije članstvo – drugačije finansiranje

Članstvo u sindikatu nije rezervisano za zaposlene. Budući da je kolektivno pregovaranje sklonjeno iz fokusa delovanja sindikata, članovi mogu biti sva lica koja to žele – radno angažovana lica van radnog odnosa, penzioneri, nezaposleni. Oni neće ulaziti u „kvote“ reprezentativnosti, a članarinu će plaćati prema svojim primanjima i trenutnoj socijalnoj situaciji.

Ne postoji izričita zakonska prepreka da članovi sindikata budu i ona lica koja nisu u radnom odnosu. Ukoliko se zakon ipak bude tumačio restriktivno, ovim licima se može dati distinktivno različit status „pridruženih članova“, odnosno ne mora im se naplaćivati članarina, već oni mogu pomagati sindikat dobrovoljnim prilozima u skladu sa svojim mogućnostima. Svakako, ne postoji nijedan zakonski osnov da se ovim licima ne pruži neka od pomoći iz korpusa osnovnih i ostalih funkcija sindikata.

Opisani sindikat od ljudi zahteva posvećenost ciljevima koji su isključivo solidarni, nikako partikularni, i koji pretpostavljaju aktivizam i volontiranje u zajednici. Ako se pođe od činjenice da u Srbiji postoje ljudi koji bi prihvatili sindikat zasnovan na iznetim načelima, tako da bude lišen individualnih interesa, a opet predstavlja servis koji bi štitio svoje članove, osnovna mana ovakvog sindikata, pre svega, jeste u tome što je izrazito skup. Sindikat se finansira iz članarina. Zakonsko ograničenje je takvo da to mora biti pretežan, ali nikako i jedini osnov finansiranja. Ne postoji, dakle, prepreka da se finansira i posredstvom projekata, kao i kroz međunarodnu saradnju. Međunarodna saradnja i uvezivanje sa nadnacionalnim sindikalnim telima i inicijativama, kao i drugim sindikata u zemljama Evrope i sveta, mora biti jedna od primarnih aktivnosti sindikata, i to ne samo iz lukrativnih pobuda već i radi izgradnje kapaciteta, prenošenja iskustava, radi obrazovanja sindikalnih predstavnika i najšireg članstva, kao i radi sticanja ugleda i statusa koji prevazilazi lokalne i nacionalne okvire.

Nema zakonskih prepreka da sindikat sarađuje sa zadužbinama, fondacijama, kao i sa organizacijama civilnog društva koje dele ciljeve sindikata i mogu pomoći u bilo kojem segmentu realizacije funkcija sindikata. Sindikat u tom cilju može i ostvarivati svoje cijeve preko drugih, fleksibilnijih oblika organizovanja (kao što su udruženja građana), gde se može pojaviti kao osnivač.

Drugačija politika

Konačno, moderan sindikat je politički aktivan. Ovu aktivnost realizuje kako preko osnivanja političke organizacije partije koja deluje na lokalu (a vremenom može i proširiti delovanje) do saradnje sa postojećim političkim snagama, ako ih ima i ako zaslužuju poverenje sindikata. Sindikat ima političku platformu koja je jasno profilisana i okrenuta levici, ali se ne ograničava ideološki (ne postoji isključivost socijalističke, komunističke, ili bilo kakve druge ideologije) i prihvata pragmatična rešenja odakle god da dolaze (a naročito osluškuje glasove građana na lokalu, na kojem primarno deluje).

Izloženi model sindikata je ostvariv. On je šokantan zato što pretpostavlja napuštanje tradicionalizma u sindikalnom delovanju i okretanje sindikalizmu kao društvenoj stvari, kao pokretu ljudi na lokalu koji ulažu u kvalitet sopstvenog života, ali i života zajednice koja je centar njihovih životnih aktivnosti. Da li je održiv, može se raspravljati. No, svakako predstavlja legitimnu alternativnu postojećoj žabokrečini kolektivnih prava zaposlenih koja odumiru, dok se individualna prava masovno krše. Ne treba zaboraviti na činjenicu da su individualna prava stvorena iz kolektivne borbe, i da se samo kroz kontinuiranu sindikalnu borbu mogu i zaštititi. Novi koncept sindikata upravo to nudi.

IZVOR: www.masina.rs

13.05.2018.год.

у  Н е г о т и н у           |>>>-ПСП инфо-<<<|
           

   facebook page

policijski.sindikalni.pokret@gmail