••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••
•••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••
ПОЛИЦИЈСКИ СИНДИКАЛНИ ПОКРЕТ
Јединствена синдикална организација запослених у МУП Р.Србије основана 17.10.2017.год. у Неготину као самостални и независни синдикат, аутономан у односу на све синдикалне централе и као такав регистрован 02.12.2017.год. -ПСП- представља и заступа председник Игор Ђурђевић - контакт: 019/542-955; 956; 957; 069/22-33-513; E-mail: policijski.sindikalni.pokret@gmail.com ; Адреса централе: Момчила Ранковића 2, 19300 Неготин. [Рег.бр.24442; м.бр.17900536; пиб: 109931569]
Хоће ли општина определити средства за опремање полиције ?! (-II-) НАСТАВАК
НЕГОТИН - На наше обраћање привременом органу Општинске управе Неготин Захтевом за приступ информацији од јавног значаја од 06.11.2017.год. којим смо се суштински интересовали ДА ЛИ СЕ РАЗМАТРА И ПЛАНИРА ИЗДВАЈАЊЕ КАКВИХ СРЕДСТАВА ЗА ПОЛИЦИЈУ БУЏЕТОМ ЗА 2018.ГОДИНУ а о чему смо детаљније известили у тексту - Хоће ли општина определити средства за опремање јединице саобраћајне полиције ?! - дана 23.11.2017.год. пристигао нам је писани одговор броја 037-68/2017-II/07 од 21.11.2017.год.
Одговор гласи: ОБАВЕШТАВАМО ВАС ДА ЈЕ У ТОКУ ПРИПРЕМА ИЗРАДЕ ОДЛУКЕ О БУЏЕТУ ОПШТИНЕ НЕГОТИН ЗА 2018.ГОДИНУ И ДА ЋЕ КАО И ПРЕТХОДНИХ ГОДИНА И У НАРЕДНОЈ ГОДИНИ БИТИ ИЗДВОЈЕНА И ОПРЕДЕЉЕНА СРЕДСТВА ЗА ЈАВНИ РЕД И БЕЗБЕДНОСТ, У СКЛАДУ СА ЗАКОНОМ О БЕЗБЕДНОСТИ САОБРАЋАЈА.
Оно што нас брине је део одговора који гласи: [...] ДА ЋЕ КАО И ПРЕТХОДНИХ ГОДИНА И У НАРЕДНОЈ ГОДИНИ БИТИ [...]
А ако се питате зашто нас тај део са освртом на раније године брине, ево појашњења за оне мање упућене...
Почетком текуће 2017.год. Полицијски синдикални покрет је спровео истраживање где је, на основу прикупљених сазнања документованим писаним одговорима Општинске управе Неготин, утврђено мноштво чињеница међу којима и она која се тичу издвајања локалне самоуправе за јединицу саобраћајне полиције у Неготину, где издвајамо следеће:
• Како се по закону, од свих наплаћених новчаних казни по Закону о безбедности саобраћаја, 70% новца креће ка Републичком буџету а 30% се слива у буџет локалне заједнице на територији Општине на којој је наплаћен односно почињен прекршај. С'тим у вези, за период од 2011. до 2016.год. збир тих средстава који се слио у буџет Општине Неготин износи укупно 18.328.889,37 динара.
• За сво то време, одвајања Општине Неготин за јединицу саобраћајне полиције изгледала су овако:
- 2011.година = 0
- 2012.година = 0
- 2013.година = 0
- 2014.година = 0
- 2015.година = 204.300,оо дин. ~ за набавку једног копир апарата Kalfa 3010i (црно-бели) ласер и 2 комада ТК-7105 црна тонера (Решењем бр.401-617/2015-II/04 од 20.10.2015.)
- 2016.година = 0 ~ с'тиме што су наводно опредељена средства у износу од чак 1.250.000,оо дин. али до краја 2016.год. иста нису утрошена! ~ Претпоставља се због неуспелог спровођења тендера или чега већ...а што је најгоре, нисмо успели ући у траг тих средстава на даље обзиром да се "не преносе" у следећу годину.
- 2017.година = 0 ~ уз напомену да се ту радило о додатних укупно 3.392.250,оо динара из претходне 2016. буџетске године.
Није на одмет поменути и то да смо, безуспешно, покушали иницирати и састанак представника Општинске управе Неготин и челника Полицијске управе Бор, по овој тематици... Међутим одговора нема.
ПОЛИЦИЈСКИ СИНДИКАЛНИ ПОКРЕТ наставља борбу с'ветрењачама на свим нивоима - пратите нас.
23.11.2017.год.
РАМПА ЗА ПРОЦЕНАТ
Дана 19.11.2017.год. у медијима се појавио текст Slučaj Pećinci, druga strana medalje: Dosta nam je više političara koji koriste nas zbog svojih dnevnopolitičkih i drugih interesa у коме је пренешена у целости објава са сајта СИНДИКАТА СРПСКЕ ПОЛИЦИЈЕ -ССП- која је базирана на намери "одбране полицијске струке" нападнуте дневно-страначким јефтиним политиканством, а на коју се изјавом такође надовезао и председник ПОЛИЦИЈСКОГ СИНДИКАЛНОГ ПОКРЕТА -ПСП-.
О интенцији тог текста просудите сами уз помоћ Link-a са почетка овог текста...
Међутим, као што то обично бива, сваки став има и своје "али" које нам овог пута долази из ЖУТЕ синдикалне кухиње зване СИНДИКАТ ПОЛИЦИЈЕ И ПОЛИЦИЈСКИХ СТАРЕШИНА -СПИПС-
НАРАВНО ДА МИ ЈЕ СМЕШНО ДА УОПШТЕ УЛАЗИМ У БИЛО КАКВО ПОЛЕМИСАЊЕ СА АУТОРОМ ТЕ НЕКЕ КРИТИКЕ У ВЕЗИ СА ТЕКСТОМ МЕДИЈА ЗАСНОВАНОМ НА ОБЈАВИ ССП И МОЈОЈ ИЗЈАВИ ДАТОЈ НОВИНАРУ. ДА КРИТИКА ДОЛАЗИ ОД НЕКОГ СТРУЧНИЈЕГ, НЕКОГ СА ИСТИНСКИМ ИСКУСТВОМ ПОЛИЦИЈЕ КОЈИ РАЗУМЕ И ПОЗНАЈЕ УЛИЦУ, ЖАРГОНСКИ РЕЧЕНО - ПА АЈД' - А ОВАКО... СВАКАКО ТО ВИДИМ КАО ЈЕФТИНИ И НЕУСПЕЛИ ПОКУШАЈ РАМПЕ НЕКОГ ВИСОКОГ ТРОМОГ ЦЕНТРА НАД КРИЛНИМ ПЛЕЈОМ, ВЕРОВАТНО ЗАРАД ПОБОЉШАЊА ПРОЦЕНТА У СКОКУ!
Игор Ђурђевић, председник ПСП
21.11.2017.год.
Колеги потребна помоћ ...
Дана 18.11.2017.год. на друштвеној мрежи Facebook појавила се објава која указује да је колеги Драгану Радићу из Лознице потребна помоћ услед немилог догађаја који је задесио њега и чланове његове породице а који је свакако видљив на објављеној фотографији. Иницијалну објаву коју смо преузели можете погледати
|>>>ОВДЕ<<<|.
Полицијски синдикални покрет је потом, оствареним контактом са колегом DRAGAN RADIĆ [facebook] дошао до потврде несрећног случаја и сазнања о податцима текућег рачуна на који се може извршити уплата ~ ко-колико може...
ИМАЈУЋИ У ВИДУ ДА КОЛЕГА И ЊЕГОВА СУПРУГА ИМАЈУ МАЛУ ДЕЦУ, ДА СУ ХЛАДНИ ЗИМСКИ ДАНИ НА ПРАГУ, А ДА СУ СВАКАКО ПОЛИЦАЈЦИМА ФИНАНСИЈСКЕ РЕЗЕРВЕ (поготово пред зиму) ФАКТИЧКИ НЕПОСТОЈЕЋЕ, ОДЛУЧИЛИ СМО СЕ ДА МАКАР НА ОВАЈ НАЧИН - ПРЕНОСЕЋИ ОБЈАВУ - АПЕЛУЈЕМО НА КОЛЕГЕ И ОСТАЛЕ ЉУДЕ ДОБРЕ ВОЉЕ, ДА У СКЛАДУ СА МОГУЋНОСТИМА ПОМОГНУ КОЛИКО МОГУ... ДОК КОЛЕГА НЕ СТАНЕ НА НОГЕ НАКОН ОВОГ ВЕОМА ЈАКОГ УДАРЦА ОД КОГА ПАДАЈУ И ФИНАНСИЈСКИ ЗНАТНО ЈАЧИ, А КАМО-ЛИ НЕКО ОД НАС СА ДНА ЛЕСТВИЦЕ... СА МАЛОМ ДЕЦОМ УОЧИ ЗИМЕ ОСТАТИ БЕЗ КРОВА НАД ГЛАВОМ...!!! КОНТАКТИРАЈТЕ КОЛЕГУ УЗ ПОМОЋ ЛИНКА КА ЊЕГОВОМ ПРОФИЛУ НА ДРУШТВЕНОЈ МРЕЖИ - ИЗ ГОРЊЕГ ДЕЛА ТЕКСТА.
19.11.2017.год.
Имају ли извођачи обуке накнаду ?!!
ПРАВИЛНИКОМ о стручном оспособљавању и усавршавању у Министарству унутрашњих послова ("Службени гласник РС", број 80 од 2. новембра 2010.) донетим на основу члана 153. став 2. тач. 2) и 5) Закона о полицији („Службени гласник РС”, бр. 101/05 и 63/09 – УС), који је по нашим сазнањима у међувремену стављен ван снаге (вероватно услед постојања тужби које је проузроковало његово не примењивање када је реч о накнади), између осталог у члану 38. јасно је био дефинисан начин накнаде за извођаче обуке.
Члан 38.
Извођачи обуке, осим полицијских службеника распоређених на радном месту тренера, односно инструктора, примају одговарајућу накнаду.
Накнада се одређује у проценту од плате запосленог у Министарству на радном месту тренер стручног модула у Центру за основну полицијску обуку без минулог рада и додатног коефицијента за звање, односно чин, и то:
1,5% по часу – за један час обуке;
0,3% по кандидату – за испит;
1,2% по дану – за менторство;
1,0% по дану – за руковођење курсом;
0,6% по дану – за организацију курса.
Како је у опште та област у овом тренутку дефинисана, и којим прописом је регулисана... И изнад свега, ко ту сад' и како одлучује кога треба платити (мислимо на оно - типа увећање коефицијента плате) и колико...дал' неког мање, а некога више... Безброј нејасноћа...
Дана 17.11.2017.године обратили смо се са тим/таквим иницијалним питањима следећим дописом:
Јединствена синдикална
организација запослених
у МУП Републике Србије
полицијски синдикални
покрет
седиште: Неготин (19300)
Момчила Ранковића бр.2
рбр 24432; мб 17900536;
пиб: 109931569;
Министарству унутрашњих послова
- СЕКТОРУ ЗА ЉУДСКЕ РЕСУРСЕ
ПОМОЋНИКУ МИНИСТРА
Начелници Сектора
госпођи Катарини Томашевић
Поштована,
Дана 16.11.2017.год. запримио сам Ваш Акт 08 број 1903/2017 од 03.11.2017.год. којим сте ме известили да сте, везано за тематику рачунања радних часова проведених у путу припадника ИЈП у Неготину, упутили допис Полицијској управи у Бору указујући на целисходност евидентирања радних часова у складу са депешом Кабинета министра 01 број 4987/2017 од 10.05.2017.год., како би се избегло умањивање приказаних радних сати запослених у односу на стварно остварене радне сате.
С'тим у вези, користим прилику да Вам се испред Полицијског синдикалног покрета захвалим пре свега што сте уважили наше обраћање, те извршили проверу и од надлежних из ПУ Бор и ПС Неготин прикупили податке њиховог виђења ствари, утврдили чињенично стање и упутили инструктивни допис, те спречили даље кршење тих одређених одредби закона и настајања веће штете. Тиме сте такође, по мом личном уверењу, код тих истих запослених допринели разбијању виђења ствари да се заправо до правде може и мора доћи искључиво путем суда.
Још једном захваљујем...
Друго - овим дописом Вам се суштински обраћам поводом одређених питања која се тичу тематике: Правилник о стручном оспособљавању и усавршавању у Министарству унутрашњих послова ("Службени гласник РС" број 80 од 2.11.2010.год.) - односно: Обрачун новчане накнаде за извођаче обуке сходно члану 38. тог Правилника.
У вези са тиме, из наших интересовања базираних на одређеним нејасноћама као и неформалним сазнањима, произилазе следећа питања:
• ДА ЛИ ЈЕ - ИЛИ НЕ - ТАЈ ПРАВИЛНИК У МЕЂУВРЕМЕНУ СТАВЉЕН ВАН СНАГЕ...?
• УКОЛИКО ЈЕ СТАВЉЕН ВАН СНАГЕ - ИНТЕРЕСУЈЕ НАС КАДА ЈЕ СТАВЉЕН ВАН СНАГЕ И КОЈИМ ПРОПИСИМА ЈЕ САДА РЕГУЛИСАНА ТА ОБЛАСТ...?
• УКОЛИКО ЈЕ ТАЈ ПРАВИЛНИК НА СНАЗИ - ИНТЕРЕСУЈЕ НАС РАЗЛОГ ЗБОГ КОГА СЕ НЕ ПРИМЕЊУЈУ ЈАСНО ДЕФИНИСАНЕ ОДРЕДБЕ ПОМЕНУТОГ ЧЛ.38...?
Одговор на ово обраћање можете нам проследити путем Одељења за односе са запосленима - Одсека за односе са синдикатима.
Унапред захвалан
Срдачно,
полицијски синдикални покрет
председник синдиката
Игор Ђурђевић
________________________________________________
бр.тел: 019/542-955, 956, 957;
Факс: 019/543-557;
моб.тел: 069/22-33-513; 060/324-06-77
Адреса: Момчила Ранковића 2, (19300) Неготин
Службена пошта: ПС Неготин/ПУ Бор
(нови) ЗАКОН О ПОЛИЦИЈИ (предлог)
Дана 14.11.2017.год. на званичној интернет презентацији (сајту) Српске народне скупштине, објављен је предлог о изменама и допунама Закона о полицији кога можете прочитати и преузети
{[|>>>ОВДЕ<<<|]}
Наша критика штуре психолошке превенције и помоћи запосленима у МУП
Обзиром да је током јуна месеца текуће године на снагу ступио Правилник о поступању у пружању психолошке помоћи запосленима у МУП-у 01 број 6579/16-10 од 29.05.2017.год. објављен у Сл.гласнику РС број 54/2017 од 31.05.2017.год., у вези са којим смо - у погледу непотпуне садржине - још пре ступања на снагу имали доста замерки на основу којих смо конципирали одређена конкретна питања намењена надлежној служби, а на које смо остали ускраћени одговора, планирамо да та питања сврстамо у једну од тематских тежишта за даље наступање. Наиме, одговором смо упућени на Дирекцију полиције као носиоца посла израде овог Правилника...
_______________________________________
На основу члана 182. став 3. Закона о полицији („Службени гласник РС”, број 6/16), Министар унутрашњих послова доноси
П Р А В И Л Н И К
о поступању у пружању психолошке помоћи запосленима у Министарству унутрашњих послова ("Службени гласник РС", број 54 од 31. маја 2017).
Члан 1.
Овим правилником уређују се критеријуми и начини поступања у пружању психолошке помоћи запосленима у Министарству унутрашњих послова (у даљем тексту: Министарство).
Члан 2.
Пружању психолошке помоћи запосленима у Министарству приступа се ако је запослени посредно или непосредно учествовао у трауматском догађају или другој високостресној ситуацији, односно:
1) после ситуације у којој је употребљено ватрено оружје;
2) после ситуације у којој је запослени био изложен озбиљној претњи за живот или здравље;
3) после ситуације која је за последицу имала рањавање или губитак живота;
4) после наступања теже последице у саобраћају поводом обављања службе;
5) после наступања породичних односа који могу бити од утицаја на психолошку способност за обављање посла запосленог;
6) ако се код запосленог уоче проблеми с конзумирањем алкохола и других психоактивних супстанци;
7) ако се код запосленог уоче проблеми у професионалној комуникацији;
8) ако се код запосленог уоче значајније промене у понашању.
Члан 3.
Психолошку помоћ за запослене у Министарству може затражити:
1) запослени лично;
2) руководилац – по сопственој иницијативи или на иницијативу чланова породице запосленог или колега запосленог.
Члан 4.
Психолошка помоћ запосленима у Министарству обухвата:
1) индивидуални и групни саветодавни рад;
2) психоедукативни рад;
3) групе подршке;
4) психолошке интервенције подршке и растерећења првенствено за запослене који се због природе свог посла учестало суочавају с људским трагедијама (послови криминалистичке технике, рад са жртвама кривичних дела са елементима насиља);
5) спровођење психолошких кризних интервенција;
6) спровођење превентивних психолошких припрема пре обављања задатака с обележјима високог стреса, као и кратке интервенције после кризе;
7) друге облике психолошке помоћи у којима психолози процене да је потребно њихово ангажовање.
Члан 5.
Ако је запослени у Министарству посредно или непосредно учествовао у трауматском догађају или другој високостресној или кризној ситуацији из члана 2. овог правилника пружиће му се психолошка помоћ.
Непосредни руководилац запосленог обавештава надлежног психолога у року од 24 сата након трауматског догађаја из члана 2. тач. 1)–4) овог правилника.
Надлежни психолог врши процену да ли је захтев за његовим ангажовањем у складу са начелима деловања и правилима струке утврђеним законом којим се уређује психолошка делатност.
Члан 6.
Ако се током пружене психолошке помоћи код запосленог утврде промене у функционисању које запосленог чине неспособним за рад, надлежни психолог ће сачинити писани извештај о томе.
Извештај садржи име и презиме запосленог, период привремене неспособности за рад и предлог мера.
Извештај се доставља непосредном руководиоцу.
Ако се током пружене психолошке помоћи код запосленог утврде значајне промене у функционисању, надлежни психолог предузима мере из своје надлежности на начин на који ће се у највећој мери заштити корисник психолошке услуге, његов дигнитет и његова интима.
Члан 7.
Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије” 01 број 6579/16-10
У Београду, 29. маја 2017. године
Министар, др Небојша Стефановић, с.р.
______________________________________
Дакле, сагледавајући све наведено у теоретском смислу, при томе имајући у виду какве су конкретне ~ практичне ~ теренске могућности МУП, и како се иначе МУП поставља по обавезујућим актима које сам доноси, а потом у пракси не спроводи, сасвим логично се намећу следећа питања критике тог правилника на која свакако следи наше потенцирање:
1.) Колико дуго (временски) је трајала израда самог Правилника у погледу усклађивања текста, и у којој мери су у тој изради текста, поред представника репрезентативних синдиката и других лица учествовали специјализовани стручњаци психологије...? (надамо се да нам неко неће замерити или погрешно протумачити наше критике, међутим, колико год ми лаици били у конкретној области, готово је неизбежно да приметимо суженост текста, недовољну одређеност и уопште свестрану "штурост").
2.) Да ли је приликом израде самог Правилника коришћен какав огледан пример иностраног порекла (из држава са дужом и разрађеном традицијом примене психолошке превенције), и ако јесте онда по чијем узорку (из које/којих земаља)...?
3.) Да ли је у плану израда каквог додатног инструктивног Акта (упутсва или сл.) којим би се ближе дефинисао начин примене, одговорности лица на које се Правилник односи, обавезе, друге мере и све оно што суштински један такав Правилник треба садржати да би његова теренска и практична примена била јасна, недвосмислена и ефикасна...?
И, уколико се такав додатни Акт планира или је већ у изради, а свакако да се тек од њега очекује "темељна стручна разрада", може ли се унапред сазнати његов нацрт или иницијални предлог текста...?
4.) Обзиром да из саме суштине текста Правилника (и ако то није прецизирано и децидно наведено) произилазе реалне потребе за сталним (свакодневним) ангажовањем психолога по Подручним полицијским управама, какви су планови МУП у вези са додатним упошљавањем психолога и размештањем са радом на терену...?
И с'тим у вези, какав је став према трошковима које би изискивало техничко опремање такве широке службе за рад на терену ако се има у виду да би се рад психолога свакако вршио и ван седишта полицијских управа...?
5.) Због чега - из којих разлога - предметним Правилником није дефинисано постојање и улога "колеге за подршку" односно запосленог у организационој јединици који би био биран и именован за "повереника" а који би координисао у раду психолога на терену, односно који би се у том смислу налазио између психолога и запослених...?
САСТАНАК У КАБИНЕТУ МИНИСТРА (Новембарски)
Дана 10.11.2017.год. у Палати Србија (зграда СИВ1) одржан је месечни редовни састанак са Радном групом МУП-а за сарадњу и односе са синдикатима на који је позвана и делегација Полицијског синдикалног покрета. Делегацију ПСП чинили су Игор Ђурђевић, председник синдиката и Данијел Мицић, члан главног одбора синдиката. Састанак за ПСП је заказан у термину од 11.30 сати, након термина предвиђених за остале позване синдикалне организације.
Састанак је отворен представљањем свих учесника, односно чланова сталног састава радне групе, као и упознавањем делегације ПСП са начином и динамиком дијалога на састанку обзиром да делегација ПСП по први пут учествује.
Потом се приступило разради предложених тема по Допису ПСП упућеног државној секретарки Дијани Хркаловић где су, у зависности од ресорног-каналисања тема, на одређена синдикална питања припремљене одговоре пружали помоћник Директора полиције Слободан Малешић, помоћник начелника Сектора за људске ресурсе Драган Цветковић и помоћник начелника Сектора за материјално-финансијске послове Драго Бјелица.
Тема (-I-) • УПУТСТВО о начину организовања и вршења унутрашњих послова на безбедносном сектору (СТ 01 стр.пов. бр.1308/97) •
- Дакле, прво и основно питање - ДА ЛИ ЈЕ ПРЕДМЕТНО УПУТСТВО (КОНКРЕТНО ТАЧКА 24.) ПОТПУНО ОБАВЕЗУЈУЋЕ У ПРИМЕНИ ОРГАНИЗОВАЊА ПОСЛОВА НА БЕЗБЕДНОСНИМ СЕКТОРИМА ?
- Уколико јесте - КАКО ЈЕ МОГУЋЕ ДА ЈЕ НПР. У ПОЛИЦИЈСКОЈ СТАНИЦИ НЕГОТИН (где се и налази седиште наше организације), ОДНОСНО У ПОЛИЦИЈСКОЈ ИСПОСТАВИ, НА РАДУ НА БЕЗБЕДНОСНИМ СЕКТОРИМА ПРЕДОДРЕЂЕН ДУПЛО МАЊИ (па чак о још мањи) БРОЈ ИЗВРШИОЦА У ОДНОСУ НА ДЕЦИДНО ПРОПИСАН НАЈМАЊИ БРОЈ ПОТРЕБНИХ ИЗВРШИОЦА ПОСЛОВА НА СЕКТОРИМА ПРВЕ КАТЕГОРИЈЕ И СЕКТОРИМА ?
- И КАКО ЈЕ МОГУЋЕ ДА СЕ НА БАЗИ ТОЛИКО РАСПОРЕЂЕНОГ ЉУДСТВА ЗАПРАВО ТЕМЕЉИ И АКТУЕЛНА СИСТЕМАТИЗАЦИЈА У КОЈОЈ ПА НАВОДНО НЕМА НЕДОСТАТКА ЉУДСТВА ?
- И КАКО ЈЕ МОГУЋЕ ДА НА СТАЛНИМ ПОЗОРНИЧКИМ РЕОНИМА (дакле не на привременим) КОЈИ СЕ НАЛАЗЕ У ОКВИРИМА СЕКТОРА, НЕМА ОБАВЉАЊА ДЕЛАТНОСТИ (што је и проузроковано управо неадекватном систематизацијом извршеном не на основу реалних потреба, применом адекватне методологије и вршењем суштинских безбедносних процена, већ извршеној сходно затеченом стању у моменту ад-хок наложених "хитних" мера) ?
- Одговор по питањима ове теме пружио је госп.Малешић који је указао да се заправо ради о Упутству које датира из 1997.године, дакле које је свакако у много чему превазиђено, те је навео да је већ одређени период у току израда новог упутства којим ће се знатно прецизније дефинисати начин обављања послова радних сектору јер се, како је навео, ради о кључном сегменту од кога у много чему зависи обављање свих послова из надлежности полиције.
Тема (-II-) • ЗАКОН о полицији ("Сл.гласник РС", бр.6/2016) •
- Акт о процени ризика заправо представља акт кога је сваки послодавац дужан да сачини и којим би обихватио процене ризика за свако од постојећих радних места, а што је предуслов за потпуну примену Закона о безбедности и заштити на раду. За израду тог Акта прописан је и Правилник о начину и поступку процене ризика на радном месту и у радној околини ("Сл.гласник РС" бр. 72/2006, 84/200 -испр. 30/2010 и 102/2015) којим се утврђује начин и поступак процене ризика од настанка повреда на раду или оштећења здравља, односно обољења запосленог на радном месту и у радној околини, као и начин и мере за њихово отклањање итд. МУП је свакако од 2005-е године, заправо најкасније до једне године од ступања на снагу тадашњег Закона о безбедности и заштити на раду, био дужан као послодавац да изради такав Акт, што није. По ранијим сазнањима - током 2010-2011. године формирана је Радна група која очигледно није имала конкретније резултате рада на том пољу. Наравно, израда таквог Акта у МУП је заиста захтеван и веома комплексан посао, међутим године и године рада без конкретног резултата... Како год, током 2015-е године бива усвојен нов (актуелан) Закон о безбедности и заштити на раду којим се, у члану 2, припадници полиције, војске и ватрогасних служби, издвајају тј. где се наводи да се Закон над тим службама не спроводи, те да ће те такве службе имати "специфичну" заштиту - која се ваљда некаквим другим подзаконским актима дефинише. Међутим, у (актуелном) Закону о полицији ("Сл.гласни РС" бр.6/2016) у члану 180 ст.1 наводи се: Полицијски службеници у Министарству уживају специфичну здравствену заштиту у мери у којој она није обезбеђена обавезним здравственим осигурањем, а проистиче из рада на пословима на којима су, сагласно акту о процени ризика, опасност по живот и здравље, одговорност и тежина, природа и посебни услови рада, од битног утицаја на смањење радне способности [...] То нас дакле поново враћа на почетак и управо одатле произилази следеће, сасвим логично, питање:
ИЗ КОГ - ОБЈЕКТИВНОГ - РАЗЛОГА НИЈЕ САЧИЊЕН, ДО ДАНА ДАНАШЊЕГ, АКТ О ПРОЦЕНИ РИЗИКА ?
- Одговор по питањиму ове тематике пружио је госп.Цветковић који је указао да се свакако ради о веома комплексном послу за који би се морала ангажовати лиценцирана фирма, и при томе се суштински осврнуо на питања ранијих Дописа ПСП упућених Одељењу за заштиту и безбедност на раду МУП, као и на писане повратне одговоре тог Одељења синдикату. Детаљније о томе {[|>>>ОВДЕ<<<|]}
- Затим госп.Цветковић указује да је предуслов за израду Акта о процени ризика, тј. извршеној анализи сваког радног места заправо финализирање каталога радних места у МУП који је у изради. Након тога, наставља, приступило би се сачињавању Акта.
- За потребе израде Акта о процени ризика, у време важења претходног кровног закона о Заштити на раду, по речима госп.Цветковића биле су формиране две Радне групе, међутим њихиве активности су окончане до 2015е године ступањем на снагу новог Закона о заштити и безбедности на раду.
(-III-) • Пресељење ПИ и осталих организац. јединица ПС Неготин •
- Дописом државног секретара госп.Милосава Миличковића 01 број 1903/17-4 од 19.04.2017.год., на наше питање у вези са потребама пресељења ПС Неготин, извештени смо да се планира, пренаменом средстава из постојећег буџета, да се током 2017е изврши адаптација крова на објекту предвиђеном за скорије "усељење свих организац.јединица ПС Неготин. Пре извесног времена, сведоци смо, у Неготину је и извршена адаптација комплетне кровне конструкције на том " новом" објекту. Међутим, истим тим одговором Државног секретара, указано нам је да ће се определити средства из буџета за 2018-у год. потребна за унутрашњу реконструкцију тог објекта чиме би се исти фактички довео у стање да се ПС може уселити. Конкретно питање ту гласи: ДА ЛИ ЈЕ У МЕЂУВРЕМЕНУ ДОШЛО ДО КАКВИХ ПРОМЕНА, ИЛИ ЈЕ МУП И ДАЉЕ СТАВА ДА ЋЕ СЕ ЗА 2018-у ГОДИНУ ПЛАНИРАТИ, А ПОТОМ И ОПРЕДЕЛИТИ И ИЗДВОЈИТИ ТА СРЕДСТВА ?
- Одговор на ово питање пружио је госп.Бјелица који је указао да се том комплетном рекострукциојом крова зграде бивше банке који је сада у располагању МУП, предодређеног за пресељење ПС Неготин, заправо циљало да се спречи даље пропадање комоплетног објекта у унутрашњости обзиром да је годинама кров прокишњавао. Госп.Бјелица је указао да је упознат са условима рада у ПС Неготин и на даље је навео да су потребна значајна издвајања за адаптацију унутрашњости објекта предодређеног за пресељење и да су свакако интенције МУП да се тај посао оконча током 2018е године.
На завршетку састанка, приликом додатног упознавања присутних од стране делегата ПСП на тему стања и услова рада у ПС Неготин, дебатом свих учесника дотакла се и тема "улагања локалне самоуправе у полицију" где је генерални закључак да МУП "не може" утицати на одлуке локалних самоуправа - делегат ПСП Ђурђевић поставио је и питање: "Да ли локална самоуправа, уколико би се одлучила да одређени деи средства која су се у буџет слила од 30% наплаћених казни по закону о безбедности саобраћаја определи за полицију - дакле да ли стриктно и циљано мора уложити у јединицу саобраћајне полиције, или...? Одговор на то питање пружио је госп.Малешић и навео: "Не - локална самоуправа по том основу, ако се одлучи, може издвојити средства за улагање у безбедност, међутим та средства не морају стриктно бити наменска за саобраћајну полицију, нити би о томе одлучивала локална самоуорава, већ би о приоритетима тада одлучивао МУП"
Општи закључак делегата ПСП у вези са оценом конструктивности самог састанка је да се на основу првог састанка ипак не може оценити успешност, нити се може дати какав суд у том погледу из више разлога. Пре свега ради се о првом састанку и ради се о темама које се свакако односе на дугорочну проблематику. С'тим у вези накнадно је одлучено да се на следећем - предстојећем децембарском састанку у кабинету министра - наступи са циљаним, суженијим и практичнијим питањима у вези текућих проблема запослених, дакле са питањима којима би се реално могло очекивати моментално решавање и отклањање проблема. ПСП свакако има већ има доста таквих припремљених питања, а накнадним састанцима са активистима и контактом са запосленима, спектар таквих питања би се и додатно проширио и употпунио. Оно што је суштина - Полицијски синдикални покрет се упознао са начином рада ове Радне групе и на даље ће се поставити у складу са тиме како би покушао решити што већи број нагомиланих проблема који тиште запослене, а при томе се неће одступиту од елементарних принципа на којима се темељи наша синдикална организација.
12.11.2017.год.
Одељењу за здравље запослених и безбедност на раду
Т е м а : БЕЗБЕДНОСТ И ЗАШТИТА НА РАДУ У МУП Р.СРБИЈЕ
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
27.05.2017.год - Обраћање Полицијског синдикалног покрета Одељењу за здравље запослених и безбедност на раду посредством Одсека за односе са синдикатима МУП-а:
Поштовани, Ово наше обраћање и питања које смо концепирали на крају, резултат је планираних активности ПОЛИЦИЈСКОГ СИНДИКАЛНОГ ПОКРЕТА у области безбедности и здравља на раду, у циљу информисања и анимирања чланства синдиката, активиста других синдиката, свих запослених и послодавца да се, поштујући важеће законске прописе и регулативе у овој области, унапреди безбедност и здравље на раду припадника МУП-а Републике Србије. Становишта смо да управо та област треба бити заправо приоритетан задатак синдиката јер је свакако основна улога синдиката да се залаже и бори за остваривање радних права и интереса својих чланова али и свих других запослених. У том смислу, као посредник између запослених и послодавца, синдикат је дужан да учествује у доношењу одлука по питањима унапређивања безбедности и заштите здравља на раду и да и сам ради на анимирању и подизању свести запослених и промовисању културе безбедности и здравља на раду.
Из свега наведеног, у погледу тренутне примене Закона о безбедности и здравља на раду, произилази логичан закључак да је доношење акта о процени ризика за сва радна места у Министарству унутрашњих послова, приоритетан задатак како синдиката, тј. представника запослених, тако и самог послодавца.
Област безбедности и здравља на раду, је изузетно широка и врло значајна за све који су директно или индиректно укључени у радни процес. Припада групи фундаменталних радних и људских права, у којима су и право на достојанствен рад и зараду.
Безбедност и здравље на раду обухвата, безбедне радне процедуре и поступке, средства рада, радни амбијент и услове рада, који треба у највећој могућој мери, да омогуће смањење повреда на раду, број професионалних оболења и оболења у вези са радом, и који истовремено, треба да створе претпоставке за пуно физичко, психичко и социјално благостање запослених.
Брига о заштити здравља и безбедности на раду је значајна на свим нивоима: лично, за сваког запосленог, за управљање људским ресурсима у организацији и за економију државе.
Организацијама/институцијама су потребни здрави запослени, ради испуњавања захтева посла, продуктивности и економске исплативости њиховог рада. Такође, једино запослени који су задовољни заштитом њихових легитимних права и интереса из радног односа могу бити задовољни својим положајем у организацији и бити успешни у свом послу. Зато, менаџмент организације, синдикати као и сами запослени треба да улажу максималне напоре за очување и заштиту здравља и безбедности на раду.
Закон о безбедности и здравља на раду Републике Србије дефинише задатке свих нас, да се пре свега упознамо са овим законом и другим законима и правним актима ове области, како би се сви информисали о правима и обавезама које из њих проистичу, а такође и о путевима и начинима за њихово коришћење у циљу безбедног обављања посла и очувања здравља током процеса рада.
Легислативу у области безбедности и здравља на раду, чини пре свега тај посебан Закон из те области, али и Закон о раду, Закон о здравственој заштити, Закон о здравственом осигурању, Закон о пензијском и инвалидском осигурању, Закон о спречавању злостављања на раду и многи други закони, подзаконски акти, технички прописи и стандарди којима се остварују безбедни и здрави радни услови. Овом широком законском оквиру, треба свакако додати и почетни предуслов, а то је - Устав Републике Србије, којим је у члану 60. став 4. утврђено право запослених на безбедне и здраве услове рада и потребну заштиту на раду. Наиме, у том члану којим је дефинисано Право на рад наводи се: Јемчи се право на рад, у складу са законом • Свако има право на слободан избор рада • Свима су, под једнаким условима, доступна сва радна места.
Свако има право на поштовање достојанства своје личности на раду, безбедне и здраве услове рада, ограничено радно време, дневни и недељни одмор, плаћени годишњи одмор, правичну накнаду за рад и на правну заштиту за случај престанка радног односа. Нико се тих права не може одрећи. Женама, омладини и инвалидима омогућује се посебна заштита на раду и посебни услови рада, у складу са законом.
Велика различитост и бројност радних места која сва заједно припадају одредници >>>ПОЛИЦИЈСКИ СЛУЖБЕНИК<<< како је дефинисано Законом о полицији, показује изузетну комплексност, ширину и обимност послова који се на тим радним местима обављају. Сложеност психо-физичких захтева свих тих послова, за свакога ко има довољно искуства и знања, је видљив већ у одредбама Закона о полицији где се каже да су полицијски службеници запослени који раде на пословима на којима опасност по живот и здравље, одговорност и тежина, природа и посебни услови рада битно утичу на смањење радне способности.
Сагледавајући све наведене послове и радње које су полицијски службеници дужни да обављају и предузимају у складу са Законом о полицији, па идући детаљније кроз детаљније описе процедура, средстава и услова у којима се послови обављају, као и чињенице да је предмет рада полицијског службеника најчешће човек, улазимо у област знаних или претпостављених опасности и могућих ризика радних места.
Психосоцијални фактори су сад опште признати као глобални проблем који погађа све земље, али у неким делатностима и у неким пословима су интензивнији него у другим. Ако посматрамо обавезе полицијских службеника из Закона о полицији, уочљиво је да су у обавези да у свако доба предузимају неоходне радње ради заштите живота и личне безбедности људи и имовине. Такође, у обављању својих послова полицијски службеници служе заједници и штите сва лица од незаконитих деловања, обавезни су да увек поступају професуонално, одговорно и хумано и да поштују људско дистојанство, углед и част сваког лица и друга његова права и слободе. И поред сложености својих послова обавезни су да по налогу надређеног полицијског службеника обављају послове и дуже од пуног радног времена, ако је то неопходно за успешно и правовремено обављање службених задатака. Предвиђене су и одређене могућности послодавца да одложи или прекине коришћење годишњег одмора ради обављања службених радњи запосленог полицијског службеника у одређеним околностима образложеним у Закону о полицији.
Све побројано, и наравно прегршт разних других околности које осликавају свакодневницу полицијског службеника, може бити извор стреса на радном месту посебно ако психо-физички појединца није такав да може поднети све те ситуације. Не смемо заборавити да полицијски службеник није сзпермен већ човек, као и сви други људи, који осим професионалног ангажовања, има своје личне и приватне животне и друштвене потребе, породицу и друга интересовања.
У последње време се често говори о мобингу или злостављању на раду од чега није имуна ни полицијска делатност. Злостављање на раду је новооткривени ризик стреса на радном месту, који постоји одувек у свету рада и односа међу људима на послу. Међуљудски односи који доприносе продуктивности и задовољству запослених су коректни, сараднички, и уопште здрави односи. А код злостављања на раду, међуљудски односи су насилнички, непријатељски, једном речју патолошки, и имају велики негативан утицај на здравље запослених, одсуствовање с посла и радни учинак. Стрес у вези с радом осим психичких проблема и поремећаја може довести и до других, органских сметњи и нарушавања здравља, као што су најчешће, кардиоваскуларна обољења, обично хипертензија, проблеми са штитном и другим жлездама ендокриног система, проблеми са метаболизмом (чир на желудцу, дванаестопалачном цреву) али и мишићно-коштани поремећаји и слично. Наравно, стрес као узрок повећања броја суицида код запослених у полицији, на жалост је такође чињенично стање. Оно што је врло битно, са становишта испуњавања функција, полицијске службе, стрес у вези с радом може даље допринети немоћи радника да се носи с послом који обавља и имати велики утицај на радни учинак и радне односе. Такође може индиректно бити појачан проблемима ван радног окружења, као што су: напети породични и лични односи, насиље, коришчење и злоупотреба дувана, алкохола и других наркотика. Може бити главни фактор настанка депресије, као и узрочник самоубистава.
Све наведено доводи до високих трошкова санирања људске патње и финансијског оптерећења како за појединца тако и за друштво у целини. Требало би радити на увођењу свеобухватних система управљања у оквиру безбедбости и здравља на раду, коју би обезбедили да се психосоцијални фактори правилно процене и да се њима адекватно управља, као и осталим професионалним ризицима.
Све већа концентрација жена у одређеним занимањима, која су до недавно оцењивана превалентно као "мушка" може довести до дискруминације, злостављања али и до специфичних врста повреда и обољења. Опште мере заштите на раду које су биле у примени, не постижу увек жељене резултате у специфичним условима у којима раде жене. На пример, специфични утицаји због излагања опасним материјама, биолошким агенсима, али и захтеви тешких физичких послова, опасне и екстремно опасне стресне ситуације, дужина радног дана, средства рада, услови радног места и окружења, све то може имати утицаја на димензију родне равноправности у области безбедности и здравља на раду. Анализа родне димензије у овом оквиру је потребна и требала би да има утицаја на креирање стратегије превенције. Препознавање разлика је кључно за промоцију безбедније и здравије радне средине за све запослене. Родно осетљиви приступи чине те разлике видљивијим што помаже при идентификацији опасности и управљању ризицима на радном месту. До позитивних примена у вези са политиком и праксом безбедности и здравља на раду на нивоу радних места у на националном нивоу, може доћи само уколико се обезбеди учешће и жена и мушкараца у доношењу одлука које се тичу безбедности и здравља на раду.
Примена Закона о безбедности и здравља на раду у овој области која се тиче Министарства унутрашњих послова и полицијских службеника је комплексна, захтевна и требала би да представља изазов за стручњаке који би требали радити акт о процени ризика, из најмање неколико разлога: • због потреба уравнотежавања професионалних захтева, са захтевима безбедног рада и очувања стања менталног и физичког здравља полицијских службеника • због чињенице да се због обављања свог посла полицијски службеници често налазе у опасним непредвидивим ситуацијама у којима морају да реагују брзо, да мисле и реагују на разуман начин, који неће довести ди последица по њих саме • због емотивних оптерећења у таквим ситуацијама, које могу да се мењају и развијају независно од њихових одлука, и • због очекивања јавности да ће полицијски службеник потценити властити живот и здравље у циљу заштите те исте јавности.
Осим управљања ризицима, систем безбедности и здравља на раду, се успоставља и изградњом и одржавањем културе превенције, коришћењем свих расположивих ресурса како би се подигла општа свест, знање и разумевање опасности и ризика и начина њихове превенције и контроле, као и омогућавање размене искустава и добре праксе у области безбедности и здравља на раду.
Дакле, К О Н К Р Е Т Н А П И Т А Њ А :
- Сагледавајући наш приступ овој тематици и све наведено, питања која се логично намећу, а која су с'нашег становишта од директног значаја за све запослене у МУП, су следећа:
-1.- КОЈЕ МЕРЕ И РАДЊЕ ЈЕ МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА ПРЕДУЗИМАЛО И ПРЕДУЗИМА У ПОГЛЕДУ ИЗРАДЕ АДЕКВАТНОГ АКТА О ПРОЦЕНИ РИЗИКА ЗА СВАКО РАДНО МЕСТО ЗАПОСЛЕНИХ...? - ако се има у виду да је тај акт предуслов за примену Закона о безбедности и здравља на раду и ако се има у виду да је, кад' је реч о МУП, свакако потребан дугогодишњи студуозан, темељит и континуран стручни рад да се до тог циља дође... А Закон о безбедности и здравља на раду који регулише те прописе и обавезе је на снази од 2005.године.
-2.- ДА ЛИ РАДНА ГРУПА ЗА БАВЉЕЊЕ ТОМ ТЕМАТИКОМ У МУП, КОЈА ЈЕ ПО НАШИМ САЗНАЊИМА ФОРИМРАНА ТЕК 2011-2012.ГОДИНЕ, РАДИ И ДАЉЕ...? КО СУ ЧЛАНОВИ ТЕ РАДНЕ ГРУПЕ И ПОСТОЈИ ЛИ КАКАВ ИЗВЕШТАЈ О ДОСАДАШЊЕМ РАДУ ТЕ РАДНЕ ГРУПЕ...? - обзиром на ствар хитности јер је најновијим изменама и допунама тог Закона прецизирано да одређене одредбе које дефинишу обавезе послодавца и запослених, ступају на снагу дана 01.12.2017.године.
-3.- ИМА ЛИ КАКВИХ ИНИЦИЈАЛНИХ ПРЕДЛОГА И САРАДЊЕ СА ДРУГИМ, ПРЕ СВЕГА РЕПРЕЗЕНТАТИВНИМ СИНДИКАТИМА, У ПОГЛЕДУ ИЗРАДЕ СТРАТЕГИЈЕ И ПРИМЕНЕ ЗАКОНА О БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ У МУП...? - имајући у виду да смо ми ипак тек новоформирана и хош увек у потпуности неафирмисана синдикална организација која свакако има намеру у предстојећем периоду да потенцира на овим и сличним питањима од интереса за запослене у МУП, а пре свих полицијских службеника.
_______________________________________
27.05.2017.год - Одговор Полицијском синдикалном покрету од стране Одељења за здравље запослених и безбедност на раду посредством Одсека за односе са синдикатима МУП-а:
Министарство унутрашњих послова је решењем Кабинета Министра 01 број 6487/13-3 од 28.11.2013. године образовало радну групу за израду акта о процени ризика на радним местима у Министарству унутрашњих послова.
Задатак радне групе сходно наведеном решењу био је: • Доношење плана спровођења поступка процене ризика • Сагледавање и тачно дефинисање свих неопходних података о послодавцу и лицима која врше процену или учешће у њој • Опис технолошког радног процеса, опис средстава за рад и њихово груписање и средства опреме за личну заштиту • Снимање организације рада • Преиспитивање постојећег стања безбедности и здравља на раду • Препознавање, утврђивање и груписање опасности и штетности и сачињавање листе опасности и штетности • Процењивање ризика • Израда акта о процени ризика • Утврђивање начина и мера за отклањање, смањење или спречавање ризика на најмању могућу меру • Дефинисање здравствених услова које морају да испуњавају запослени на радном месту и радној околини са повећаним ризиком • Закључак који садржи изјаву послодавца.
Чланом 2. тачка 3. наведеног решења прописано је да је предвиђен рок за израду акта о процени ризика, годину дана од дана доношења акта који ће садржати описе послова радних места у Министарству унутрашњих псолова, с тим да је тачком 4. предвиђено да се рок може продужити услед настанка непредвидљивих објективних околности. Радна група је одржала више састанака, о чему као доказ постоје записници.
Закон о безбедности И здрављу на раду ("Сл. гласник РС", бр. 101/2005 и 91/2015) у члану 2. став 2. прописује да се овај закон не примењује при обављању специфичне војне службе у Војсци Србије и обављању полицијских и послова заштите и спасавања из делокруга надлежног државног органа, као и обављању послова заштите и спасавања које обављају други субјекти у складу са посебним законом, у којима су питања безбедности и здравља на раду при обављању те службе и тих послова уређена посебним законом и прописима донетим на основу тог закона.
Имајући у виду наведени члан закона, јасна је интенција законодавца да се на полицијске послове и послове заштите и спасавања не примењују одредбе Закона о безбедности и здрављу на раду, али то не значи да да питање безбедности и здравља на раду за полицијске послове и послове заштите и спасавања није регулисано се посебним законом и прописима донетим на основу тог закона (члан 2. став 2. Закон о безбедности и здрављу на раду). У складу са наведеним је и став Секретаријата Министарства унутрашњх послова да је обавеза Министарства у складу с чланом 3. Закона о безбедности и здрављу на раду да донесе Правилник о безбедности и здрављу на раду и Акт о процени ризика за радна места, којим ће се обухватити све категорије запослених у Министарству, осим полицијских службеника када обављају полицијске послове и послове заштите и спасавања, у којим случајевима запослени на овим пословима подлежу примени посебних прописа, који им обезбеђују специфичан и виши ниво заштите безбедности и здравља на раду.
Такође, истичемо и да је за израду Акта о процени ризика потребно да се у Министарству изради каталог радних места, као И да се за сва радна места ураде описи послова. Имајући у виду да је тај посао у току, након његовог завршетка моћи ће да се приступи изради Акта о процени ризика. Имајући у виду величину Министарства, број запослених, као И обим посла за израду Акта о процени ризика, став је да се за конкретан посао ангажује лиценцирана кућа, при чему ће Министарство пружати пуну логистичку подршку за израду Акта. Напомињемо да је за ангажовање лиценциране куће за израду Акта за процену ризика, неопходно обезбедити и изначајна финансијска средства.
У 2016. години донет је нови Закон о полицији, који у члану 10. дели све запослене у Министарству на полицијске службенике, државне службенике и намештенике. Став 2 истог члана прописује да су полицијски службеници: 1) лица која обављају полицијске послове у статусу овлашћених службених лица и примењују полицијска овлашћења (овлашћена службена лица - ОСЛ); 2) лица на посебним дужностима која обављају друге унутрашње послове у непосредној вези са полицијским пословима (лица на посебним дужностима - ПД).
Такође, наведеним Законом формиран је И Сектор за људске ресурсе у оквиру ког И Одељење за здравље запослених И безбедност на раду, у чијој надлежности је И организовање И спровођење мера из области примарне, а делом И секундарне И терцијарне здравствене превенције, организовање И спровођење специфичне здравствене заштите за све запослене у Министарству.
У оквиру Министарства још увек није извршена подела на полицијске службенике, државне службенике И намештенике, а израда каталога радних места И описа радних места је у току. Без обзира на све, у Министарству се обављају редовни периодични лекарски прегледи за полицијске службенике у статусу ОСЛ И УОСЛ, ватрогасце-спасиоце, као И за запослене на радним местима, где је посебним правилником или неким другим правним актом утврђена обавеза обављања периодичних лекарских прегледа (рад на висини, возачи, рад у зони јонизујућег зрачења….)
______________________________________
01.06.2017.год - Обраћање Полицијског синдикалног покрета Одељењу за здравље запослених и безбедност на раду посредством Одсека за односе са синдикатима МУП-а:
Поштовани, Захваљујем на крајње исцрпним податцима које сте прибавили а на основу којих цела ствар постаје знатно кристалније јасна.
С' тим у вези, ако не замерате, обратили би Вам се и са захтевом за достављање додатних података...
(1) Интересује нас да ли су надлежне службе у МУП (одељења задужена за психолошку превенцију, здравствену заштиту и сл.) које би директно и индиректно примењивале све наложене мере везане за заштиту безбедности и здравља на раду, становишта да је, по све запослене у МУП а пре свих униформисане припаднике, боље да:
- је цела та ствар регулисана (као сада) посебном применом издвојеном из постојећег Закона о безбедности и заштити на раду (у складу са чл.2 тог Закона)...?
- или (као што је раније требало бити) да цела ствар буде регулисана у склопу Закона о безбедности и заштити на раду, где полицајци самим законом не би били издвојени у односу на све грађане односно запослене у Реп.Србији, без обзира на све специфичности посла...?
Наравно, не захтевамо каква упоредна правна тумачења закона и мишљења дал' је бољи ранији или садашњу закон, на против, нас интересује мишљење стручњака наших служби у вези са очекиваном практичном применом.
(2) Интересује нас такође, и били би захвални, ако би сте нас известили о следећем:
Да ли наше стручне службе располажу са каквим оријентационим податцима везаним за примену заштите и безбедности на раду код полиције у другим државама (земље из непосредног окружења и др.земље у Европи без обзира да ли се ради о чланицама ЕУ) у смислу:
- Које државе (макар неки пример) примењују заштиту на раду у оквирима постојећих својих закона (без издвајања полицијске професије као код нас актуелним чл.2 Закона)..?
- Које државе (макар неки пример) примењују заштиту на раду у складу са сагледавањем "специфичности професије" као што је то случај код нас (чл.2 Закона)...?
_______________________________________
02.06.2017.год - Одговор Полицијском синдикалном покрету од стране Одељења за здравље запослених и безбедност на раду посредством Одсека за односе са синдикатима МУП-а:
ПИТАЊЕ БР.1)
Као што смо већ навели, Закон о безбедности и здрављу на раду ("Сл. гласник РС", бр. 101/2005 и 91/2015) у члану 2. став 2. прописује да се овај закон не примењује при обављању специфичне војне службе у Војсци Србије и обављању полицијских и послова заштите и спасавања из делокруга надлежног државног органа, као и обављању послова заштите и спасавања које обављају други субјекти у складу са посебним законом, у којима су питања безбедности и здравља на раду при обављању те службе и тих послова уређена посебним законом и прописима донетим на основу тог закона.
Имајући у виду наведени члан закона, јасна је интенција законодавца да се на полицијске послове и послове заштите и спасавања не примењују одредбе Закона о безбедности и здрављу на раду, али то не значи да питање безбедности и здравља на раду за полицијске послове и послове заштите и спасавања није регулисано се посебним законом и прописима донетим на основу тог закона (члан 2. став 2. Закон о безбедности и здрављу на раду). У складу са наведеним је и став Секретаријата Министарства унутрашњх послова да је обавеза Министарства у складу с чланом 3. Закона о безбедности и здрављу на раду да донесе Правилник о безбедности и здрављу на раду и Акт о процени ризика за радна места, којим ће се обухватити све категорије запослених у Министарству, осим полицијских службеника када обављају полицијске послове и послове заштите и спасавања, у којим случајевима запослени на овим пословима подлежу примени посебних прописа, који им обезбеђују специфичан и виши ниво заштите безбедности и здравља на раду.
Такође, истичемо и да је предметни члан Закона донет у складу са Директивом Савета 89/391/ЕЕЦ од 12. јуна 1989. године о увођењу мера за подстицање побољшања у домену безбедности и заштите здравља радника на радном месту, а посебно Вам скрећемо пажњу на члан 2. став 2. наведене Директиве, који прописује да се ова Директива неће примењивати у случајевима да су карактеристике типичне за одређене јавне услужне делатности, као што су оружане снаге или полиција, или за одређене делатности у сектору цивилне заштите, у неизбежном конфликту с њом.
ПИТАЊЕ БР.2)
Не располажемо посебним подацима о начину регулисања ове материје у другим државама.
Хоће ли општина определити средства за опремање јединице саобраћајне полиције ?!
НЕГОТИН - Дана 06.11.2018.год. локалној самоуправи, односно председнику привременог органа Општине Неготин, поднет је Захтев за приступ информацији од јавног значаја са јасно дефинисаним питањем: ДА ЛИ ЋЕ СЕ РАЗМАТРАТИ КАКАВ ПРЕДЛОГ ЗА ОПРЕДЕЉЕЊЕ И ИЗДВАЈАЊЕ НОВЧАНИХ СРЕДСТАВА ИЗ ПРЕДСТОЈЕЋЕГ БУЏЕТА ЗА 2018-У ГОДИНУ - РАДИ ТЕХНИЧКОГ ОПРЕМАЊА ПОЛИЦИЈЕ У НЕГОТИНУ...?
Подсећања ради, почетком текуће 2017.год. ПОЛИЦИЈСКИ СИНДИКАЛНИ ПОКРЕТ је приликом краћег истраживања ове тематике дошао до сазнања да је укупан прилив у буџет локалне самоуправе Неготин од прихода наплаћених новчаних казни за прекршаје предвиђене прописима о безбедности саобраћаја на путевима у периоду од 2011. до 2016.год. - 18.328.889,37 динара, а да је за сво то време издвојено само 216.000,оо динара за техничко опремање јединице саобраћајне полиције и то током 2015.год. за набавку једног копир апарата... осим тога - ништа више!
Опште је знана ствар да новац од наплаћених новчаних казни из домена надлежности саобраћајне полиције, у проценту од 70% одлази у Републички буџет, док се 30% слива у буџет локалне самоуправе на чијој је територији прекршај почињен. Законом о безбедности саобраћаја на путевима и Законом о полицији јасно је дефинисано да се одређени износ тог новца из буџета локалне заједнице може и треба определити за унапређење безбедности саобраћаја у ширем смислу, а ту се подразумева и конкретно улагање у унапређење саобраћајне полиције која суштински и доприноси буџету. Мноштво је позитивних примера широм Србије последњих година где су локалне самоуправе, поред снабдевања саобраћајне полиције са одређеном опремом за рад, чак ишле и до опремања возилима. Међутим у нашем случају, у Неготину, очигледно да се није имало слуха и поред опште знане чињенице да је полиција у Неготину изразито лоше опремљена у сваком смислу. Међитим да се не враћамо погледом уназад све те године. Наравно, највећу критику ми ту усмеравамо на послодавца, односно МУП, међутим сматрамо да локална заједница не може остати по страни. Ради се о општем добру и безбедности свих. Из тог разлога ми смо се као синдикална организација одлучили на овај корак, да пре свега дођемо до сазнања да ли се свест челника у међувремену променила, те да иницирамо улагања у полицију од тог новца којег фактички саобраћајна полиција и зарађује, тј. доприноси. Изашли смо и са предлогом да се организује састанак са руковидиоцима организационих јединица полиције у Неготину и начелником полицијске управе Бор, са циљем да се локална заједница упозна са нашим потребама. Ово је тек први конкретан корак са наше стране и надамо се да ће имати ефекта, као и многе досадашње акције које смо иницирали. Свакако имамо аргумената и законског утемељења за таква потраживања и сачекаћемо одговор челника Општине Неготин и на састанку кога очекујемо, изнећемо наша становишта и сугестије - Игор Ђурђевић, председник ПСП
Subscribe to:
Posts (Atom)