ПОЛИЦИЈСКИ СИНДИКАЛНИ ПОКРЕТ

ПОЛИЦИЈСКИ СИНДИКАЛНИ ПОКРЕТ
Јединствена синдикална организација запослених у МУП Р.Србије основана 17.10.2017.год. у Неготину као самостални и независни синдикат, аутономан у односу на све синдикалне централе и као такав регистрован 02.12.2017.год. -ПСП- представља и заступа председник Игор Ђурђевић - контакт: 019/542-955; 956; 957; 069/22-33-513; E-mail: policijski.sindikalni.pokret@gmail.com ; Адреса централе: Момчила Ранковића 2, 19300 Неготин. [Рег.бр.24442; м.бр.17900536; пиб: 109931569]

САСТАНАК У КАБИНЕТУ МИНИСТРА (Новембарски)

      Дана 10.11.2017.год. у Палати Србија (зграда СИВ1) одржан је месечни редовни састанак са Радном групом МУП-а за сарадњу и односе са синдикатима на који је позвана и делегација Полицијског синдикалног покрета. Делегацију ПСП чинили су Игор Ђурђевић, председник синдиката и Данијел Мицић, члан главног одбора синдиката. Састанак за ПСП је заказан у термину од 11.30 сати, након термина предвиђених за остале позване синдикалне организације.
       Састанак је отворен представљањем свих учесника, односно чланова сталног састава радне групе, као и упознавањем делегације ПСП са начином и динамиком дијалога на састанку обзиром да делегација ПСП по први пут учествује.
       Потом се приступило разради предложених тема по Допису ПСП упућеног државној секретарки Дијани Хркаловић где су, у зависности од ресорног-каналисања тема, на одређена синдикална питања припремљене одговоре пружали помоћник Директора полиције Слободан Малешић, помоћник начелника Сектора за људске ресурсе Драган Цветковић и помоћник начелника Сектора за материјално-финансијске послове Драго Бјелица.

Тема (-I-)УПУТСТВО о начину организовања и вршења унутрашњих послова на безбедносном сектору (СТ 01 стр.пов. бр.1308/97)

- Дакле, прво и основно питање - ДА ЛИ ЈЕ ПРЕДМЕТНО УПУТСТВО (КОНКРЕТНО ТАЧКА 24.) ПОТПУНО ОБАВЕЗУЈУЋЕ У ПРИМЕНИ ОРГАНИЗОВАЊА ПОСЛОВА НА БЕЗБЕДНОСНИМ СЕКТОРИМА ?
- Уколико јесте - КАКО ЈЕ МОГУЋЕ ДА ЈЕ НПР. У ПОЛИЦИЈСКОЈ СТАНИЦИ НЕГОТИН (где се и налази седиште наше организације), ОДНОСНО У ПОЛИЦИЈСКОЈ ИСПОСТАВИ, НА РАДУ НА БЕЗБЕДНОСНИМ СЕКТОРИМА ПРЕДОДРЕЂЕН ДУПЛО МАЊИ (па чак о још мањи) БРОЈ ИЗВРШИОЦА У ОДНОСУ НА ДЕЦИДНО ПРОПИСАН НАЈМАЊИ БРОЈ ПОТРЕБНИХ ИЗВРШИОЦА ПОСЛОВА НА СЕКТОРИМА ПРВЕ КАТЕГОРИЈЕ И СЕКТОРИМА ?
- И КАКО ЈЕ МОГУЋЕ ДА СЕ НА БАЗИ ТОЛИКО РАСПОРЕЂЕНОГ ЉУДСТВА ЗАПРАВО ТЕМЕЉИ И АКТУЕЛНА СИСТЕМАТИЗАЦИЈА У КОЈОЈ ПА НАВОДНО НЕМА НЕДОСТАТКА ЉУДСТВА ?
- И КАКО ЈЕ МОГУЋЕ ДА НА СТАЛНИМ ПОЗОРНИЧКИМ РЕОНИМА (дакле не на привременим) КОЈИ СЕ НАЛАЗЕ У ОКВИРИМА СЕКТОРА, НЕМА ОБАВЉАЊА ДЕЛАТНОСТИ (што је и проузроковано управо неадекватном систематизацијом извршеном не на основу реалних потреба, применом адекватне методологије и вршењем суштинских безбедносних процена, већ извршеној сходно затеченом стању у моменту ад-хок наложених "хитних" мера) ?

- Одговор по питањима ове теме пружио је госп.Малешић који је указао да се заправо ради о Упутству које датира из 1997.године, дакле које је свакако у много чему превазиђено, те је навео да је већ одређени период у току израда новог упутства којим ће се знатно прецизније дефинисати начин обављања послова радних сектору јер се, како је навео, ради о кључном сегменту од кога у много чему зависи обављање свих послова из надлежности полиције.

Тема (-II-) • ЗАКОН о полицији ("Сл.гласник РС", бр.6/2016)

- Акт о процени ризика заправо представља акт кога је сваки послодавац дужан да сачини и којим би обихватио процене ризика за свако од постојећих радних места, а што је предуслов за потпуну примену Закона о безбедности и заштити на раду. За израду тог Акта прописан је и Правилник о начину и поступку процене ризика на радном месту и у радној околини ("Сл.гласник РС" бр. 72/2006, 84/200 -испр. 30/2010 и 102/2015) којим се утврђује начин и поступак процене ризика од настанка повреда на раду или оштећења здравља, односно обољења запосленог на радном месту и у радној околини, као и начин и мере за њихово отклањање итд. МУП је свакако од 2005-е године, заправо најкасније до једне године од ступања на снагу тадашњег Закона о безбедности и заштити на раду, био дужан као послодавац да изради такав Акт, што није. По ранијим сазнањима - током 2010-2011. године формирана је Радна група која очигледно није имала конкретније резултате рада на том пољу. Наравно, израда таквог Акта у МУП је заиста захтеван и веома комплексан посао, међутим године и године рада без конкретног резултата... Како год, током 2015-е године бива усвојен нов (актуелан) Закон о безбедности и заштити на раду којим се, у члану 2, припадници полиције, војске и ватрогасних служби, издвајају тј. где се наводи да се Закон над тим службама не спроводи, те да ће те такве службе имати "специфичну" заштиту - која се ваљда некаквим другим подзаконским актима дефинише. Међутим, у (актуелном) Закону о полицији ("Сл.гласни РС" бр.6/2016) у члану 180 ст.1 наводи се: Полицијски службеници у Министарству уживају специфичну здравствену заштиту у мери у којој она није обезбеђена обавезним здравственим осигурањем, а проистиче из рада на пословима на којима су, сагласно акту о процени ризика, опасност по живот и здравље, одговорност и тежина, природа и посебни услови рада, од битног утицаја на смањење радне способности [...] То нас дакле поново враћа на почетак и управо одатле произилази следеће, сасвим логично, питање: 
ИЗ КОГ - ОБЈЕКТИВНОГ - РАЗЛОГА НИЈЕ САЧИЊЕН, ДО ДАНА ДАНАШЊЕГ, АКТ О ПРОЦЕНИ РИЗИКА ?

- Одговор по питањиму ове тематике пружио је госп.Цветковић који је указао да се свакако ради о веома комплексном послу за који би се морала ангажовати лиценцирана фирма, и при томе се суштински осврнуо на питања ранијих Дописа ПСП упућених Одељењу за заштиту и безбедност на раду МУП, као и на писане повратне одговоре тог Одељења синдикату. Детаљније о томе {[|>>>ОВДЕ<<<|]}
- Затим госп.Цветковић указује да је предуслов за израду Акта о процени ризика, тј. извршеној анализи сваког радног места заправо финализирање каталога радних места у МУП који је у изради. Након тога, наставља, приступило би се сачињавању Акта.
- За потребе израде Акта о процени ризика, у време важења претходног кровног закона о Заштити на раду, по речима госп.Цветковића биле су формиране две Радне групе, међутим њихиве активности су окончане до 2015е године ступањем на снагу новог Закона о заштити и безбедности на раду.

(-III-) • Пресељење ПИ и осталих организац. јединица ПС Неготин •

- Дописом државног секретара госп.Милосава Миличковића 01 број 1903/17-4 од 19.04.2017.год., на наше питање у вези са потребама пресељења ПС Неготин, извештени смо да се планира, пренаменом средстава из постојећег буџета, да се током 2017е изврши адаптација крова на објекту предвиђеном за скорије "усељење свих организац.јединица ПС Неготин. Пре извесног времена, сведоци смо, у Неготину је и извршена адаптација комплетне кровне конструкције на том " новом" објекту. Међутим, истим тим одговором Државног секретара, указано нам је да ће се определити средства из буџета за 2018-у год. потребна за унутрашњу реконструкцију тог објекта чиме би се исти фактички довео у стање да се ПС може уселити. Конкретно питање ту гласи: ДА ЛИ ЈЕ У МЕЂУВРЕМЕНУ ДОШЛО ДО КАКВИХ ПРОМЕНА, ИЛИ ЈЕ МУП И ДАЉЕ СТАВА ДА ЋЕ СЕ ЗА 2018-у ГОДИНУ ПЛАНИРАТИ, А ПОТОМ И ОПРЕДЕЛИТИ И ИЗДВОЈИТИ ТА СРЕДСТВА ?

- Одговор на ово питање пружио је госп.Бјелица који је указао да се том комплетном рекострукциојом крова зграде бивше банке који је сада у располагању МУП, предодређеног за пресељење ПС Неготин, заправо циљало да се спречи даље пропадање комоплетног објекта у унутрашњости обзиром да је годинама кров прокишњавао. Госп.Бјелица је указао да је упознат са условима рада у ПС Неготин и на даље је навео да су потребна значајна издвајања за адаптацију унутрашњости објекта предодређеног за пресељење и да су свакако интенције МУП да се тај посао оконча током 2018е године.

       На завршетку састанка, приликом додатног упознавања присутних од стране делегата ПСП на тему стања и услова рада у ПС Неготин, дебатом свих учесника дотакла се и тема "улагања локалне самоуправе у полицију" где је генерални закључак да МУП "не може" утицати на одлуке локалних самоуправа - делегат ПСП Ђурђевић поставио је и питање: "Да ли локална самоуправа, уколико би се одлучила да одређени деи средства која су се у буџет слила од 30% наплаћених казни по закону о безбедности саобраћаја определи за полицију - дакле да ли стриктно и циљано мора уложити у јединицу саобраћајне полиције, или...? Одговор на то питање пружио је госп.Малешић и навео: "Не - локална самоуправа по том основу, ако се одлучи, може издвојити средства за улагање у безбедност, међутим та средства не морају стриктно бити наменска за саобраћајну полицију, нити би о томе одлучивала локална самоуорава, већ би о приоритетима тада одлучивао МУП"

Општи закључак делегата ПСП у вези са оценом конструктивности самог састанка је да се на основу првог састанка ипак не може оценити успешност, нити се може дати какав суд у том погледу из више разлога. Пре свега ради се о првом састанку и ради се о темама које се свакако односе на дугорочну проблематику. С'тим у вези накнадно је одлучено да се на следећем - предстојећем децембарском састанку у кабинету министра - наступи са циљаним, суженијим и практичнијим питањима у вези текућих проблема запослених, дакле са питањима којима би се реално могло очекивати моментално решавање и отклањање проблема. ПСП свакако има већ има доста таквих припремљених питања, а накнадним састанцима са активистима и контактом са запосленима, спектар таквих питања би се и додатно проширио и употпунио. Оно што је суштина - Полицијски синдикални покрет се упознао са начином рада ове Радне групе и на даље ће се поставити у складу са тиме како би покушао решити што већи број нагомиланих проблема који тиште запослене, а при томе се неће одступиту од елементарних принципа на којима се темељи наша синдикална организација.

  12.11.2017.год.

у  Н е г о т и н у          |>>>-ПСП инфо-<<<|
           

No comments:

Post a Comment