ПОЛИЦИЈСКИ СИНДИКАЛНИ ПОКРЕТ

ПОЛИЦИЈСКИ СИНДИКАЛНИ ПОКРЕТ
Јединствена синдикална организација запослених у МУП Р.Србије основана 17.10.2017.год. у Неготину као самостални и независни синдикат, аутономан у односу на све синдикалне централе и као такав регистрован 02.12.2017.год. -ПСП- представља и заступа председник Игор Ђурђевић - контакт: 019/542-955; 956; 957; 069/22-33-513; E-mail: policijski.sindikalni.pokret@gmail.com ; Адреса централе: Момчила Ранковића 2, 19300 Неготин. [Рег.бр.24442; м.бр.17900536; пиб: 109931569]

Patrola za osam sela...?!!

Kako je POLICIJSKI SINDIKALNI POKRET, od svog osnivanja tokom 2016.godine kao jedan od prioritetnih zadataka, pored opštih interesa radnika u pogledu plata i drugih primanja takodje u prvi plan istako i uslove rada zaposlenih u Policijskoj stanici Negotin, usledelo je sa naše strane više pisanih i usmenih apela u raznim pravcima i na raznim institucionalnim nivoima. Celu stvar smo koncepirali u prikazu katastrofalnih uslova za rad policijskih službenika, što zbog neadekvatnih prostorija za rad bez elementarnih uslova, što u pogledu nedostatka tehničko-materijalnih sredstava kao i u pogledu gotovo hroničnom nedostatku ljudstva za obavljanje svih zadataka za kojima postoji svakodnevna potreba a od kojih faktički zavisi bezbednost gradjana i imovine.

Pored mnogih poteškoća na koje nailazimo, nekakav pomak je ipak vidljiv. Od Ministarstva unutrašnjih poslova smo obavešteni da je za preseljenje iz onog gotovo ruiniranog objekta Policijske ispostave odredjen objekat novije gradnje u centru Negotina koga je nekada trebala koristiti tadašnja Slavija banka. U taj objekat bi se trebale smestiti sve organizacione jedinice, što znači i policijska isoostava i saobraćajna ispostava, kao i odsek kriminalističke policije i upravni poslovi ličnih karata, pasoša, saobraćajnih i vozačkih dozvola, oružja itd. Međutim, izvešteni smo takodje da je pregledom tog objekta utvrdjen visok stepen oštećenja i potreba velikih ulaganja u namensko osposobljavanje, te da ministarstvo nema dovoljnih sredstava koja se planiraju za izdvajanje iz budzeta tek tokom 2018.godine, a što u principu znači da bi se tenderski koristila tek tokom 2019.godine. U medjuvremenu smo i od Opštinske uprave Negotin takodje izvešteni da nije bilo planiranih kakvih izdvajanja sredstava tokom ove godine ni za saobraćajnu policiju po osnovu unapredjenja bezbednosti saobraćaja od sredstava sa prilivom od naplaćenih kazni za saobraćajne prekršaje. Ali ono što bi izdvojili kao pozitivnu vest je to što smo od novoimenovanog Načelnika policijske uprave Bor, koji je svakako prema zaposlenima po prvi put u odnosu na svoje prethodneke, prihvatio inicijativu za zajednički sastanak sa predstavnicima svih policijskih sindikata koji deluju u Negotinu, dobili uveravanja da je ipak sa novoizabranim rukovodstvom Opštinske uprave Negotin postignut dogovor oko izdvajanja značajnijih potrebnih sredstava koja bi se usmerila na popravku krovne konstrukcije tog objekta čime bi se sprečilo dalje propadanje. Uvereni smo da je stvar zaista takva jer svakako i u ranijem periodu, sadašnji načelnik PU Bor g-din Stojadinović, zalagao se za ubrzavanje i završetak celog tog procesa preseljenja Policijske stanice Negotin. Dakle što se tog dela cele problematike tiče stvar je optimistična u odnosu na raniji period kada gotovo niko nije mario za zaposlene u PS Negotin.
Što se tehničkih nedostataka tiče koji se ogledaju u tome da raspolažemo zastarelim kompjuterima, nemamo osnovna sredstva za rad pa čak ni ona sredstva koja su potrebna kriminalističkoj policiji prilikom vršenja uvidjaja i na kraju toga da gotovo i nemamo ispravno službeno vozilo, tu je stvar veoma zabrinjavajuća jer se svakako ne može rešiti na lokalnom i regionalnom nivou. Jedino što možemo je da verujemo u obećanja ministra da će uskoro biti većeg kontigenta policijskih vozila i da će bar neko od njih završiti iz Beograda i na krajnjem istoku Srbije.

Još jedna pozitivna stvar je i inicijativa gradjana Opštine Negotin gde stičemo utisak da smo, alarmiranjem javnosti, uspeli da skrenemo pažnju na ceo taj problem. Fenomenalna je inicijativa meštana sela Urovica koji su omogućili opremanje prostorija ustupljenim policiji u tom selu, a što svakako unapredjuje rad policije na terenu. Pre nekoliko dana te prostorije su ustupljene PS Negotin odnosno Policijskom odeljenju Jabukovac o čemu su pojedini lokalni mediji pisali |>>>OVDE<<<| najavljujući "pompezno otvaranje čak policijske ispostave". To svakako potvrdjuje probudjenu svest gradjana za potrebom unapredjenja bezbednosti koja se može postići isključivo sa prisnijom saradjom lokalne zajednice sa predstavnicima policije. Zaista smo zahvalni na tome ali moramo napomenuti da ipak i pored svega, dakle i pored tog obećanog useljenja u nove prostorije i pored eventualnog opredeljenja nekog novog službenog vozila i pored eventualnog tehničko-materijalnog opremanja policije koje svi obećavaju i uveravaju nas da je na pomolu, ipak problem nije rešen...
Sa našeg sindikalnog gledišta – da bi se olakšao i unapredio rad svakog pojedinca policajca a da bi se izbeglo njegovo opterećenje kao do sada, a sa aspekta gledišta gradjana – da bi se obezbedilo prisustvo policije na terenu i podigao stepen bezbednosti, odnosno sprečilo obijanje kuća i kradja imovine tih meštana sela nastanjenim mahom „dijasporcima“, potrebno je UPOŠLJAVANJE ZNATNO VEĆEG BROJA POLICAJACA u odnosu na sadašnji broj.
POLICIJSKI SINDIKALNI POKRET ukazuje na taj problem kada god i gde god stigne...Dakle, eto npr. To selo Urovica, ono spada u osam sela koje su teritorijalno obuhvaćena pod ingerencijama Policijskog odeljenja Jabukovac. To odeljenje je formirano i sa radom počelo u prostorijama PO Jabukovac pre tačno četrnaest godina i početkom juna meseca 2003.godine bilo je svečanog otvaranja na kome su prisustvovali kako čelnici policije, tako i predstavnici lokalne samouprave. To odeljenje je tada brojalo ukupno devet stalno uposlenih policajaca bez sistematizovanog komandira. Devet policajaca koji su danonoćno svoj posao kroz patrolne i druge delatnosti obavljali u tih osam sela udaljenih od Negotina. Postignuti rezultati tokom prve dve godine su na mesečnim nivoima prevazilazili rezultate rada u odredjenim segmentima čak i celih Policijskih stanica iz okolnih Opština. Saradnja sa lokalnom zajednicom je bila na tom nivou da gotovo da nije bilo nerasvetljenog krivičnog dela i svakako meštani tih sela su bili prezadovoljni i smatram da bi se to i moglo proveriti ako bi ste intervjuisali nekog od tadašnjih predstavnika mesnih zajednica. Međutim, kako su godine odmicale, odliv policije iz Policijske stanice, što zbog penzionisanja zaposlenih, što zbog potreba prelaska u novoformirane uprave granične policije, uslovio je da jedan po jedan od tih policajaca predje sa radom u Negotin. Nakon šest-sedam godina od otvaranja tod Odeljenja, sa devet policajaca došlo se do svega dva! Tako da danas eto imamo Komandira tog odeljenja, ali gotovo da nemamo policajaca odnosno direktnih izvršilaca poslova na terenu i zato sada dolazi do enormnog uvećanja broja izvršenih krivičnih dela. Nema prevencije koja se postiže stalnim prisustvom na terenu, a slabiji su i ostali rezultati koji utiču na sveobuhvatno stanje bezbednosti. Prema tome, jednostavno rečeno, dzaba sve kad' nema ko da radi – ko će koristiti te kancelarije u Urovici... To je problem koji je rešiv isključivo na nivou države a do koga je, po našem stanovištu, došlo isključivo zbog nemarnosti kada se ministarstvo tako reći ulizuje propisima koji proizilaze iz uslova MMF-a u vezi sa „potrebom smanjenja broja policajaca“, što se verovatno oslikava na sličan način u mnogim delovima Srbije.

Ipak, moramo biti realni i napomenuti da je došlo do velikog interesovanja za ceo taj problem i od strane lokalne samouprave Opštine Negotin, i od strane Policijske uprave Bor, pa i od samih gradjana, svi se slažemo da policije nema u dovoljnom broju, ali pitanje je ko od nas šta može, i da li uopšte i svi zajedno nešto možemo promeniti i unaprediti bez direktnog uplitanja samog vrha našeg ministarstva.

Igor Đurđević, predsednik jedinstvene sindikalne organizacije zaposlenih u MUP Rep.Srbije POLICIJSKI SINDIKALNI POKRET sa sedištem u Negotinu.

"Mi svakako, kao policajci profesionalci
– radimo maksimalno i odgovorno;
a u ono malo slobodnog vremena, kao volonteri sindikalci
– delujemo jako i slikamo se slabo“

25.05.2017.- Negotin             -PSP info-

ДОПИС Начелнику ППУ Бор са иницијалним предлогом за састанак са представницима синдиката


👉локално-регионалне активности👈

12.05.2017.                             и н т е р н о

ПОЛИЦИЈСКА УПРАВА  Б о р

                  - Н  а  ч  е  л  н  и  к  у - 

     г-дину Браниславу Стојадиновићу

Поштовани, 

                         Пре свега искористићу прилику да Вам у своје лично име, и испред синдикалне организације ПОЛИЦИЈСКИ СИНДИКАЛНИ ПОКРЕТ са седиштем у Неготину, честитам на именовању на место Начелника Подручне полицијске управе у Бору.                      

                         Потом бих Вам се обратио са иницијалним предлогом за одржавање састанка на коме би се, као теме разговора, размотрила питања која се тичу запослених у Полицијској станици Неготин, а која се заправо тичу следећег:

1. СТАНОВИ МУП на локацији Градиште 2 у Неготину [у вези са чиме би Вам предочили сазнања и податке до којих је ПСП дошао константним "дописивањем" са Грађевинском дирекцијом Србије, Републичком дирекцијом за имовину и Одељењем за стамбене послове МУП-а, а што је свакако резултирало и покретањем поступка за утврђивање права својине пред надлежним судом у Београду] 

2. ПРОСТОРНА ПРОБЛЕМАТИКА ПС НЕГОТИН (ПИ Неготин, Управни послови ПС Неготин и СПИ Неготин) [у вези са чиме би Вам предочили податке и сазнања која произилазе из запримљеног Дописа државног секретара МУП-а а који указују на додатно удаљавање од дуго исчекиваног пресељења ПС Неготин] 

3. ТЕХНИЧКА НЕОПРЕМЉЕНОСТ - НЕДОСТАТЦИ (ПИ Неготин, Управни послови ПС Неготин и крим-техника ОЗСК Неготин)[што се углавном огледа у готово хроничном недостатку основних средстава за рад] 

4. НЕДОСТАТАК ЉУДСТВА (униформисаних припадника) [разматрање постојеће систематизације која је условљена раније наметнутим потребама за укрупњавањем безбедносних сектора ПИ Неготин услед преласка људства на рад у организац. јединице граничне полиције, а што сада проузрокује недовољну покривеност терена и веће појединачне оптерећености сваког извршиоца послова] 

5. АНГАЖОВАЊЕ ИЈП [обрачун радних сати у предстојећем периоду] 

6. ОСТАЛО... [теме разговора на које би евентуално остали учесници указали] 

7. ЗАКЉУЧАК [са разматрањем могућности понављања састанка по потреби или на месечном нивоу] 

                             Обзиром да у Неготину, на локалном нивоу, поред ПОЛИЦИЈСКОГ СИНДИКАЛНОГ ПОКРЕТА који је једини синдикат са седиштем у ПС Неготин, делује и више других синдикалних организација са својим огранцима, предлажем да - уколико се сложите - размотрите и уважите наш предлог, упутите позиве на састанак представницима свих синдиката, конкретно следећим:

* Испред ПОЛИЦИЈСКОГ СИНДИКАЛНОГ ПОКРЕТА -ПСП-председник синдиката ЂУРЂЕВИЋ ИГОР (полицајац у ПИ Неготин) и вођа прве синдикалне јединице у Неготину ЖИКИЋ ЗОРАН (полицајац у ПИ Неготин) 

* Испред СИНДИКАТА СРПСКЕ ПОЛИЦИЈЕ -ССП- председник регионалног центра Бор СТОЈИМИРОВИЋ МИРОСЛАВ (зам.вође сектора у ПИ Неготин) 

* Испред ПОЛИЦИЈСКОГ СИНДИКАТА СРБИЈЕ -ПСС-председник синдикалне групе МИЛАН ЧЕРЧЕЛАНОВИЋ (руководилац у СПИ Неготин) 

* Испред НЕЗАВИСНОГ СИНДИКАТА ПОЛИЦИЈЕ -НСП-председник координационог центра Бор НИКОЛИЋ ИГОР (полицајац у СГП-ОБДГ Душановац) 

                          Сматрам да је присуство и учешће на састанку представника свих синдиката који делују у Неготину корисно пре свега због тога што је, нпр. чланство -ПСП- и -ССП- најзаступљеније у ПС Неготин, док је чланство -ПСС- сконцентрисано у СПИ Неготин, а чланство -НСП- углавном у организационе јединице граничне полиције, те би се тиме сам састанак, разговор и разматрање предложених и других тема које би се евентуално отвориле, било знатно конструктивније и сагледавано из више углова, а што је најбитније - свакако би тиме готово сваки запослени из ПС Неготин на састанку имао свог синдикалног представника чиме би се могућност каквог дискриминисања запослених због синдикалне оријентисаности и припадности свакако елиминисало. 

                         Датум за одржавање састанка у Бору предлажем да буде током месеца Маја. 

Унапред захваљујем на пажњи, 

у исчекивању Вашег одговора... 

у   Н е г о т и н у

ПОЛИЦИЈСКИ СИНДИКАЛНИ ПОКРЕТ

               председник синдиката

                       Игор Ђурђевић

ПОЛИЦИЈСКИ СИНДИКАЛНИ ПОКРЕТ за EASTSIDE информативни портал

На EastSide информативном порталу Неготинске Крајине 02., 03. и 04. фебруара 2017.године објављена су три везана нецензурисана ексклузивна интервјуа са председником ПСП Игором Ђурђевићем. 📰Теме разговора су широке и доступне су 👉ОВДЕ👈

С А О П Ш Т Е Њ Е

07.05.2017.год. - ПОЛИЦИЈСКИ СИНДИКАЛНИ ПОКРЕТ поводом иницијативе СИНДИКАТА СРПСКЕ ПОЛИЦИЈЕ и покретања Петиције - за пристојан и достојанствен живот, и поводом отвореног позива на солидарност свих осталих синдикалних организација које делују у оквирима МУП, издаје следеће 

с  а  о  п  ш  т  е  њ  е

ЗА СИНДИКАЛНЕ АКТИВИСТЕ, ЧЛАНСТВО И ЗАПОСЛЕНЕ У МУП И ЗА ЈАВНОСТ

Поводом актуелне ПЕТИЦИЈЕ за измену и допуну одредби Закона о полицији као и мноштва одређених одредби других подзаконских акта који се примењују на полицијске службенике и запослене у Министарству унутрашњих послова, чије подношење иницира СИНДИКАТ СРПСКЕ ПОЛИЦИЈЕ на основу члана 58.Устава Републике Србије, Главни одбор ПОЛИЦИЈСКОГ СИНДИКАЛНОГ ПОКРЕТА је дана 05.05.2017.године донео одлуку о пуној подршци иницијативи у прикупљању потписа. 

Наиме, како се сама Петиција, недвосмислено и јасно, односи на - по запослене у МУП - крајње погубне законске регулативе о чему је детаљније образложено у дописима ССП-а, а што свакако сви ми запослени у МУП свакодневно осећамо на својим леђима, ПСП апелује на све запослене у МУП, без обзира на синдикалну припадност и оријентисаност, да се придруже потписивању Петиције - сви смо ми полицајци пре него чланови овог или оног синдикатс. 

Такође указујемо и јавности да свакако заинтересовани грађани могу подржати Петицију својим потписима па их с тим у вези, пре свега упућујемо да се са садржином саме петиције и детаљнијим образложењима могу информисати и упознати путем интернета на инфо-порталу тј. сајту ССП-а где се и образац-формулар Петиције такође једноставно може преузети (скинути). 

Што се тиче колега и грађана из Неготина и окружења, где је иначе седиште ПСП-а, сам формулар Петиције за потписивање и све детаљне потребне информације доступне су како код синдикалних активиста ССП тако и на адреси седишта синдикалне организације ПОЛИЦИЈСКИ СИНДИКАЛНИ ПОКРЕТ у Неготину ул. Момчила Ранковића 2. Након прикупљања довољног броја потписа Петиција ће бити прослеђена на адресу седишта СИНДИКАТА СРПСКЕ ПОЛИЦИЈЕ у Ужицу ул.Наде Матић 8.

Колеге, синдикалци, будимо бар једном у нечему сложни и солидарни - запитајмо се коме (не)слога и сталне међу-синдикалне размирице користе - и запитајмо се дал ће тај страх довека бити кључан и одлучујући фактор, или ће бити превазиђен - занемаримо бар једном оно "а где сте Ви били кад смо ми..." и слично - поставимо се према послодавцу јединствено макар у нечему, а сада је прави час - подржи колегу који је храбро иступио и за своје и за твоје добро...бори се за своја радна права!!! 

                                              - ПСП инфо - 

у  Н е г о т и н у

07.05.2017.год.        председник синдиката

                                            Игор Ђурђевић


Петицију је први потписао председник ССП са најближим сарадницима.

На основу члана 56. Устава Републике Србије, доле потписани грађани,
подносе и захтевају одговор на

П Е Т И Ц И Ј У

• За измену и допуну следећих одредби Закона о полицији:
– Члан 172, чијим одредбама се крши претпоставка невиности полицијских службеника, на тај начин што ће у оквиру тачке 2. овог члана уместо „тач. 1), 2), 4), 5) и 7)” писати „тач. 4) и 5)“;
– Члан 167, којим су прописани услови за напредовање у служби;
– Члан 189, којим се ограничава надкнада трошкова доласка на посао и одласка са посла, и који је у супротности са са чланом 118. ставом 1. тачком 1. Закона о раду, са чланом 51. Закона о радним односима у државним органима, а самим тим и са члановима 4, 21. и 194. Устава; на тај начин што ће се у ставу 1. предметног члана након речи „рада“ ставити тачка, а преостале речи у реченици се бришу.
– Члан 176, којим су предвиђени основи за остваривање права на солидарну помоћ запослених; на тај начин што се садашња тачка 6. брише и додају три тачке:
„6) помоћ члановима уже породице, односно малолетној деци запосленог за случај смрти запосленог и запосленом са случај смрти члана уже породице.
7) месечну стипендију током редовног школовања за децу запосленог који погине у току обављања послова радног места на које је распоређен – до висине просечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике;
8) рођења детета запосленог – у висини просечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике.“
У ставу 3. предметног члана након иза „2)“ ставља зарез и брише реч „и“, а иза „5“ додаје „и 6)“.
– Члан 170, чије измене су неопходне, јер чијим је ограничујућим одредбама обесмишљено и практично укинуто право на штрајк полицијских службеника. Уз то ставови 4. и 5. предметног члана нису у сагласности са чланом 61. Устава и члановима 10. и 11. Закона о штрајку, чланом 61. ставом 2. Устава, као и чланом 21. Устава (забрана дискриминације) и са члановима 4. и 194. Устава (начело јединства правног поретка).
– Члан 154, којим је одређен временски рок за обавештавање о распореду рада сведен на свега 24 сата, на тај начин што ће уместо садашњих, ставови 1. и 2. гласити:
Руководилац је дужан да обавести запослене о распореду и промени распореда радног времена најмање пет дана унапред, осим у случају увођења прековременог рада.
Изузетно руководилац може да обавести запослене о распореду и промени распореда радног времена у краћем року од пет дана, али не краћем од 48 часова унапред у случају потребе посла услед наступања непредвиђених околности.
– Чланови 124-128, који регулишу основе и начине употребе ватреног оружја од стране полицијских службеника, а којима су овлашћења полицијских службеника на употребу ватреног оружја сведена на овлашћења која имају грађани, тј. у случајевима нужне одбране и крајње нужде, што је бесмислено и противно разлозима безбедности. Ова материја је сасвим добро била регулисана претходним Законом о полицији, па је постојеће предметне одредбе довољно само заменити одредбама из претходног Закона о полицији.

• За измену и допуну Уредбе о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника.
– Члан 9, којим се висина дневнице на службеном путовању у земљи одређује на 150 динара; на тај начин што се број „150“ мења бројем „2.500“.
– Члан 20, којим се одређује висина дневнице на службеном путовању у иностранству; на тај начин што се број „15“ мења бројем „50“.

• За доношење посебног Закона о платама полицијских службеника, уважавајући све специфичности позива и како је случај у већини држава у окружењу.
• За измену члана 118. става 2. Закона о раду, којим није предвиђена обавеза послодавца да износ регреса искаже у новцу, на тај начин што у ставу 2. предметног члана уместо „5)“ пише „6)“.

• За поништење акта министра унутрашњих послова, Предлога о преузимњу бр.1-9398/19-2 од 01.12.2016. године, којим се радничка одмаралишта „Нарцис“ и „Променада“ предају на управљање Дирекцији за имовину РС, чиме се практично отуђује власништво МУП.

• За обавезне одредбе Закона о буџетском систему Србије којим се планирају средства за набавак униформе и грађанског одела за поједине категорије полицијских службеника, на сваких пет календарских година.

• За једнократно повећање зарада у складу са повећањем датим просвети, плус редовно шестомесечно усклађивање зарада са растом цена на мало (март и септембар).

• За измене прописа ради урачунавања „времена проведеног у путу“ у редовно радно време приликом ангажовања полицијских службеника.

_________________________________

ПРЕУЗЕТО СА САЈТА СИНДИКАТА СРПСКЕ ПОЛИЦИЈЕ

- Позив запосленима и

- Реакција министарства

-------------------------------------------------

Позив свим запосленима у МУП

Позив свим запосленима у МУП
Share Button

Поштоване колегинице и колеге,

Синдикат српске полиције покренуо је широку акцију прикупљања потписа за Петицију којом ћемо покушати да утичемо на релевантне државне органе у циљу заштите наших, у све већој мери, урушених права.

Подсећамо вас да је ССП пре скоро 15 месеци упутио Иницијативу Уставном суду РС за преиспитивање уставности појединих чланова тада донетог Закона о полицији, за које сматрамо да су веома штетни по полицијске службенике и све запослене у МУП, а реч је, пре свих, о суштинском непостојању претпоставке невиности за све нас, обесмишљавању права на штрајк, припремању „подлоге“ за ограничавање, тј.укидање путних трошкова за многе наше колеге, практично онемогућавањенапредовања постављањем услова у виду „просека 4“ и слично. Након тога, поменутом органу упутили смо и ургенцију на изјашњавање, али, не случајно, до данас нисмо добили било какав одговор.

Због свега тога, наведену иницијативу смо преточили у листу захтева у оквиру ове Петиције, додавши још неколико, више него актуелних и реалних захтева, као што су повећање мизерних дневница које вређају интелигенцију и људско достојанство, урачунавање времена проведеног у путу на службени задатак у радно време, повећање плата и њихово усклађивање са растом цена, регрес и топли оброк… Дакле, све оно у вези са чиме свакодневно мучите муку и постављате нам питања.

Већ данас крећемо са организованим прикупљањем потписа. Обрасци Петиције налазиће се у свим оганизационим јединицама. Нема потребе за објашњавањем да је суштина Петиције, тј. да њен успех, зависи од броја пикупљених потписа. Стога, молимо све вас да исту обавезно потпишете, али и да позовете све наше колеге, који нису чланови, да је потпишу, јер ради се о нама свима. Ко жели, може један образац да понесе кући и понуди на потпис пунолетним члановима своје породице, јер се наш стандард и статус рефлектује и на њих. Осим тога, нема препрека да нас својим потписом подрже и остали пунолетни грађани, напротив. За све детаље обратите се председницима и повереницима својих синдикалних група.

Овим путем позивамо и колегинице и колеге, који нису наши чланови нити у њиховим јединицама ССП делује организовано, да образац петиције могу скинути са овог линка: ОБРАЗАЦ ПЕТИЦИЈЕ, одштампати двострано обавезно и  сами попуњавати. Попуњене обрасце шаљите куририма, службеном или редовном поштом, на адресу: Канцеларија Синдиката српске полиције, Булевар др Зорана Ђинђића 104 (СИВ2), Београд.

Такође, можете нес и позвати да дођемо, радо ћемо се одазвати. Неко из руководства синдиката ће доћи да вам помогне, саслуша ваше проблеме, додатно приближи наше идеје у вези са петицијом и начином њене реализације. Можете нас позвати на следеће бројеве телефона: [...] 

ПОКАЖИМО ДА СМО СЛОЖНИ И ДА МОЖЕМО!!!

Служба за информисање ССП
Синиша Ћук

„ВРЛО ХИТНА“ депеша министра Стефановића

- 

Шта пише у њој, а шта нам заиста казује министрова "врло хитна" депеша?

Као реакција на акцију Синдиката српске полиције, којом смо покренули прикупљање потписа за подношење петиције Народној Скупштини Републике Србије, али још и више као реакција на масован одазив запослених и прикупљених неколико хиљада потписа током прва два дана, у петак увече 05.05.2017. године у све Организационе јединице Министарства унутрашњих послова стигла је депеша министра, са степеном хитности „ВРЛО ХИТНО“.

У депеши се наводи, између осталог, да је министарство „својим активностима и залагањем у предходном периоду, обезбедило довољно новчаних средстава за континуирирану исплату како плата, тако и накнада трошкова (посебних накнада у складу са Одлуком министра и накнаде трошкова за службена путовања у земљи и иностранству, као и накнаде трошкова за долазак и одлазак са рада у складу са тренутно важећим Правилником). Такође су обезбеђена средства за исплату јубиларних награда и свих врста помоћи и социјалних давања у складу са законским одредбама и колективним уговорима.“

Наводи даље, министар, како је министарство препознало проблем са применом члана 172. Закона о полицији и неће га примењивати до доношења коначне одлуке од стране Уставног суда Републике Србије. На крају депеше, министар напомиње да ће МУП као и Радна група за сарадњу са синдикатима у МУП, наставити као и до сада да решава социјалне проблеме запослених на обострано задовољство.

Ова депеша, то је свакоме јасно, продукт је петиције Синдиката српске полиције и захтева које желимо да надлежне институције, пре свих Народна скупштина, усвоје. Лепо је то што се министар Стефановић огласио, али нажалост, он као представник извршне власти није надлежан скоро ни за један од захтева у петицији осим за питање висине дневница али он на њега одговор не даје. Уместо тога, добијамо обавештење да се руководство МУП-а потрудило да нам обезбеди редовну исплату плата!

У депеши пуно тога пише али она заиста мало тога казује. Ту су изнете неке чињенице које ми не споримо, да има новца за плате и јубиларне награде, да се чл. 172 Закона о полицији не примењује… То заиста нигде нисмо ни навели – истина је да тај члан закона свима нама стоји изнад главе попут мача! Тим чланом је укинута уставна претпоставка невиности полицијских службеника која важи за све друге грађане Србије!

Заиста смо само у шали, резигнирани и огорчени укидањем појединих принадлежности, понекад говорили „добро је док и плату примамо“. Нисмо слутили да је то и реалан проблем и да се „руководство МУП потрудило“ да нам то обезбеди! Хвала на томе, свакако, али није згорег подсетити на тврдње председника Владе, господина Александра Вучића, да је банкрот избегнут још давне 2014. године, умањењем плата за 10% (нама у МУП и више од тога) и драстичним смањењем износа дневница за службена путовања, на бедних 150 динара. Такође, тврди се да је данас буџет државе у плусу, имамо велики суфицит, па с тим у вези остаје нејасно какав је то посебан напор био обезбедити редовну исплату плата!

Да ли да се сада  и ми хвалимо како смо петицијом издејствовали плате? Наравно да нећемо, нисмо ни наивни а ни малициозни! Пре бисмо рекли како ова депеша нема за циљ „правовремено и објективно упознавање запослених“, како се у њој наводи, већ управо супротно. Она служи да замагли истину, да збуни запослене и омете даље потписивање петиције! Но, како рекосмо, ССП није наивна организација, наставићемо прикупљање потписа упркос опструкцијама, предаћемо их онима чији одговор очекујемо – народним посланицима у Скупштини РС!

Депеши је остала недоречена по питању кључних захтева у петицији, па их с пуним правом опет постављамо овде:
– Зашто члан 172. није већ укинут, имало се времена више од годину дана?
– Како министарство може одлучивати о селективној примени закона? Свака част на храбрости, али се тиме крши закон, те је свакако боља и по све нас безбеднија његова трајна измена!
– Где је  уопште била памет предлагачима закона у време његовог усвајања? Шта је тада планирано и шта се желело?
– Да ли је то био увод у „Анализу ризика 2”?
– Зашто се у депеши уопште не помиње примедба на тренутну висину дневнице за службена путовања у земљи и иностранству и затражено увећање (враћање на некадашњу вредност)?
– Шта је са превисоко постављеним условима за каријерно напредовање и отказима због јединица? Поготово у условима превеликих дискреционих права старешина, односно субјективности код оцењивања!
– Да ли нормално да у комисији по жалби, седи и одлучује онај ко вас је једном већ оценио?
– Колики нам је регрес, за који се тврди да је уграђен у плату?
– А топли оброк?
– Колика је релна плата која нам преостаје када ове две ставке посебно прикажемо? Да ли полицајци раде за минималац?
– Имају ли у министарству икакав став у вези са условима за употребу ватреног оружја? Слажу ли се са садашњим законским одредбама које нас претварају у глинене голубове?
– Шта је са осталим захтевима из петиције?

Као што можете да видите имамо мали помак и прву реакциу, али нека вас то не успава, далеко смо од циља, те вас молим да наставимо са прикупљањем потписа и да, како ви лично, тако и чланови ваших породица, потпишете петицију јер наша примања, нервоза, стрес и одсуство од куће и све њих директно погађају.

Нека нам ово буде само подстрек и знак да смо на правом путу. Немојмо сада помислити да смо урадили нешто велико а камоли победили. Сада не смемо стати или се успавати. Прославићемо тек када Скупштина усвоји наше захтеве. Поготово се не смемо ослонити и чекати одлуку Уставног суда (ма колико ово поразно звучало), јер тај суд је данас све друго само не суд у правом смислу те речи!

Ваш ССП !

Председник ССП
Лазар Ранитовић

СИНДИКАЛНА САПУНИЦА У МУП

Дневно-политички страначко-мешетарски олкохратски-синдикати за дезавуисање чланства и амортизовање мењалачке снаге незадовољних радника

03.05.2017.год. - Након прошломесечног политичко-страначког позиционирања "најомиљенијег" репрезентативног синдиката у МУП манифестовањем "осуде" и "прозивке" другог репрезентативног синдиката због "бављења политиком" на опозиционој страни, тај позициони синдикат понавља "осуду" и наставља с' "прозивкама" опозиционог синдиката... Наравно, као и увек, користећи се "позиционим" жутим медијима.
У исчекивању "одговора" опозиционог синдиката путем неког од "опозиционих" медија, и у исчекивању да се чланство тих организација најзад тргне, освести и покрене те исчлани и тиме им сузи маневарски простор, погледајмо о чему се заправо ради у овој рунди "обрачуна"...

                                       

Протести, гужва - а где је министар за Први мај?!

Први мај прошао... Обележише га разни догађаји, од традиционално-синдикално-радничких протеста до тзв.уранака. Затим уследише разна полемисања око упућених парола синдиката, захтева радника и слично.

Међутим, некако у целој тој гужви запостависмо нашег министра... Где је он био, шта је радио и пре свега с'киме - у чијем друштву...?!!

Наравно одговор смо потражили, и пронашли, где другде него на инфо-порталу "омиљеног" синдиката...!!!

У прилогу |>>>ЛИНК са видео записом<<<|

O AKTUELNIM SINDIKALCIMA...

Sindikalci između fotelja i radnika

Još jedan sindikalni marš za tri osmice, zahtevi za povećanjem minimalca, penzija i kolektivnim ugovorima. No sindikati u Srbiji uživaju sve manji ugled, a njihove lidere bije glas da su ima fotelje važnije od radnika.

Poruke prvomajskog protesta u Beogradu bile su vatrene i u govorima i na transparentima, ali defetizam je odavno ustoličen. Sindikati sa sebe nisu uspeli da speru etiketu preprodavaca polutki i zimnice, a njihovi lideri prokazani su da se bogate na račun radničke borbe i flertuju s državom i kapitalistima. Rezultat je sumorna statistika koja kaže da je člansku kartu nekada imao svaki drugi radnik, a danas svaki četvrti, dok poverenje u rad sindikata ima samo 15 odsto građana.

Procene broja sindikata u Srbiji kreću se i do 24.000, ali veliki broj njih postoji samo na papiru. U sveopštem zaokretu ka neoliberalnoj ekonomiji i rastućem prekarijatu, sindikati se, čak i prema sopstvenom priznanju, nisu snašli. „Ovo je poluperiferijsko društvo koje plaća cenu gotovo četvrtvekovnih promašaja i lutanja. Na toj sprženoj zemlji dobili ste situaciju u kojoj je svaki kapital i ulaganje dočekano kao dragoceno, uključujući i one gde ste kupovali firme, ne kako bi napravili proizvodnju, nego kako biste kupili građevinsko zemljište i promenili karakter proizvodnje i krajnje relaksirali prava radnika. Jako je teško učiniti nešto u takvom kontekstu“, priča za DW predsednik UGS „Nezavisnost“ Zoran Stojiljković.

Za malobrojno članstvo, kažu, kriva je i država i mali broj zaposlenih i siromaštvo i strah od odmazde, ali i nemogućnost velikog broja ljudi da se sindikalno organizuju – poput onih koji rade na lizing ili zaposlenih u novootvorenim fabrikama koje država subvencioniše. U južnokorejskoj Juri koja se često nalazi u centru priče o nepoštovanju radničkih prava, sindikalno organizovanje i dalje nije moguće. „Predstavnici vlasti vam kažu nemojte da galamom oko Jure rasterate investitore", objašnjava Stojiljković.

Razjedinjeni i sukobljeni

Odgovornost je, međutim, u velikoj meri i na samim sindikatima. Iako su gotovo svakog Prvog maja zajedno, predstavnici reprezentativnih sindikata tokom godine, kako je to jednom prilikom rekao jedan od njihovih bivših lidera, ne mogu zajedno „ni kafu da popiju". Oni koji nisu reprezentativni, s njima ne žele ni kafu, ali ni šetnju. Udruženi sindikati Srbije Sloga zato su sami organizovali protest u Kruševcu, pružajući podršku otpuštenim kolegama iz Trajala.

Kolege iz Samostalnosti i Nezavisnosti optužuju da upravo oni snose najveću odgovornost za nepostojanje socijalnog dijaloga, za štetan Zakon o radu, odluku o smanjenju plata i penzija, ali i kolektivne ugovore kojima su, kako kažu, obezbedili benefite samo za predstavnike reprezentativnih sindikata, dok su ostale radnike ostavili na cedilu. „Nijedan zakon koji se tiče radnika Srbije ne može da prođe bez aminovanja Socijalno-ekonomskog saveta, u kojem se sve odluke donose konsenzusom. S obzirom na to da trećinu u Savetu čine sindikati, svima je jasno da bez aminovanja sindikata ništa ne može da prođe“, kaže Željko Veselinović iz Sloge. Zato ih optužuje da su sve njihove pobune fiktivne kako bi zamazali oči i sopstvenom članstvu i javnosti.

„Mi nismo bili oni koji su donosili odluke i zakone“, odgovara Ljubisav Orbović iz Saveza samostalnih sindikata Srbije i napominje da Savet nije taj koji donosi odluke, već daje mišljenja. „Suštinski problem nije bio što smo mi nešto prihvatili, nego što te zakone Vlada nije davala na Savet da se čuje stav socijalnih partnera. Ti zakoni su direktno odlazili iz Vlade u Skupštinu. Mi nismo nikada podržali nijedan jedini akt koji je bio neprihvatljiv za zaposlene“, dodaje Orbović.

Privilegije za lidere

Deficit dijaloga među sindikatima rezultat je borbe za članstvo, pozicije i privilegije, objašnjava Miloš Baković Jadžić iz Levog samita Srbije. „Postoji problem sindikalnog i političkog klijentelizma. Kad to kažem, mislim na kombinacije koje sindikati prave sa postojećim partijama. Imamo na čelu najvećih sindikata iste ljude po deset godina, koji vode istu politiku bez nekih velikih rezultata, a nema alternativnog političko-sindikalnog predloga unutar samog sindikata i pravih demokratskih izbora. Onda je stvarno teško očekivati da sindikati u široj javnosti ostvare uticaj“, pirča Baković Jadžić.

Takav je slučaj upravo sa najvećim sindikatom u Srbiji, na čijem je čelu Ljubisav Orbović već deset godina. O visini njegovih primanja se često pisalo, a prema sopstvenom priznanju za svoj sindikalni rad prima platu u iznosu od 109.000 dinara i ima na raspolaganju službeni auto. „Kad jedan sindikalac zaradi nekoliko hiljada evra državnih para, onda taj nije u mogućnosti da brani prava radnika, niti ga to interesuje", kaže Željko Veselinović i zahteva da se ukine plaćanje sindikalaca državnim novcem.

„To su gluposti“, odgovara Orbović i ističe da se na njega samo vrši najveći pritisak zato što je na čelu najvećeg sindikata. „Ti sindikati koji nisu reprezentativni treba da pogledaju sebe, koji je razlog što nemaju reprezentativnost i ne mogu da pređu ni jedan odsto ukupnog članstva, iako postoje godinama? Onda kopiraju političke partije i poručuju da im neko drugi smeta“, kaže Orbović.

Kritika je uvek dobrodošla, ali mora da bude argumentovana, dodaje Stojiljković. „Odnosi u sindikatima najmanje su birokratizovani i hijerarhizovani, jer za razliku od partija koje vas upošljavaju i obezbeđuju karijeru, sindikalno članstvo i poverenici imaju neki svoj posao, a rukovodstva na srednjem i višem nivou su u permanetnom izboru. To što su plaćeni za obavljanje svog posla, to je sad pitanje do koje mere treba malo da primaju da bi to bilo prihvatljivo“, priča Stojiljković.

Protesti su vetar u leđa

Ipak, da ih nema, trebalo bi ih izmisliti, slažu se naši sagovornici. „Kritika bilo kog sindikalnog lidera ne bi trebalo da se shvati crno-belo. Niti su oni potpuni negativci, niti, sve i da jesu, to znači da na nižim nivoima nema zaista poštenih i iskrenih radničkih boraca“, kaže Jadžić.

Sindikalci kažu da im je potreban i vetar u leđa, najpre od strane onih koji nemaju tradiciju sindikalnog organizovanja, poput zaposlenih u medijima i visokom obrazovanju, ali i od spoljnih faktora. „Sindikati mogu biti moćni kad su dobro organizovani, kad imaju politički kišobran i podršku, a mi nemamo stranke i koalicije koje su pokazale da su dosledne podršci sindikalnih zahteva i zahteva koji nameću pravila socijalne pravde. Oslonjeni smo na samosnalaženje i retke aktere u civilnom društvu koji pružaju podršku. Dragoceno je to što su sada studenti pored političkih zahteva istakli i socijalne zahteve“, priča Stojiljković.

Te studente, međutim, drugi sindikalni lider prozvao je da su zakasnili. Orbović je u izjavi za medije naveo da je proteste trebalo da organizuju kad je donošen Zakon o radu. U razgovoru za DW, međutim, kaže da ih nije osuđivao, jer su to sve „naša deca“. „Samo sam rekao da nemam interes u tom delu koji je politički, a ovaj koji je socijalni trebalo je da raspravljamo kad je zakon donesen", pojašnjava Orbović svoje reči.

Studenti su ga u saopštenju podsetili na to da su oni i tada bili na ulici, kao i prethodnog Prvog maja kada su reprezentativni sindikati odustali od protesta, jer se praznik rada poklopio sa Uskrsom. Za kraj su podsetili da bi sindikati trebalo da budu tamo gde su radnici, a da su radnici ovih dana sa studentima koji već mesec dana svakodnevno protestuju „protiv diktature i sistema".

Izvor: DW.com

Важне вести и новине за запослене

Од данас имате ново ПРАВО када тражите плату!

Када су у питању спорови поводом мобинга, пракса је показала да је споразум једини могући начин за успешно окончање спора поводом дискриминације и злостављања на раду

Запослени у Србији ускоро ће моћи без подношења тужби суду да захтевају исплате пуне зараде и других примања од послодаваца у поступку за мирно решавање радних спорова, а исто ће бити могуће и за запослене у јавном сектору који примају плату.

Наиме, решењима предвиђеним Нацртом закона о изменама и допунама Закона о мирном решавају радних спорова, проширује се надлежност Републичке агенције за мирно решавање радних спорова на пуну зараду и плату, што до сада није био случај.

Према речима директора Агенције Милета Радивојевића, Агенција је, за сада, надлежна за утврђивање обавезе за исплату зараде до износа минималне зараде.

– То значи да уколико зарада прелази износ минималне зараде, запослени морају да покрећу судски спор за исплату разлике до пуне зараде. Али, уколико се усвоје предложена решења из Нацрта, Агенција ће бити надлежна за спор поводом пуне зараде, али и плате – рекао је Радивојевић за Танјуг.

Проширење надлежности Агенције и за решавање спорова за исплату плата, значи да ће и државни службеници и намештеници, односно сви запослени у јавном сектору имати право да поставе питање исплате своје плате, накнаде плате и других примања. Поред тога проширује се и надлежност Агенције за решавање спорова и поводом других примања, као што су отпремнина или погребне услуге.

Решења из Нацрта, поред ових, предвиђају и да се код колективних радних спорова проширује надлежност Агенције на утврђивање репрезентативности синдиката, као и на спорове поводом утврђивања минимума процеса рада у току штрајка.

Предложеним изменама се прецизира да је у споровима у којима је једна страна у спору јавно предузеће или друштво капитала, страна у спору оснивач, односно локална самоуправа или Влада Републике Србије.

Такође би требало да се уведе обавеза миритеља да након неуспелих преговора, на захтев стране у спору, препоручи на који начин може да се реши тај спор, односно да сам донесе препоруку за решење спорних питања.

Код индивидуалних радних спорва суштинска измена је што се арбитру намеће обавеза да стране у спору током преговора наводи да постигну споразум који ће бити основ за доношење решења које задржава снагу правоснажне судске пресуде.

Када су у питању спорови поводом мобинга, према речима директора Агенције, пракса је показала да је споразум једини могући начин за успешно окончање спора поводом дискриминације и злостављања на раду.

– Предстојећим изменама Закона предвиђено је да се овај поступак окончава, у поступку пред Агенцијом, само уколико до тог споразума дође. У супротном стране у спору ће бити упућене на поступак пред судом у складу са посебним законом који регулише ту материју – нагласио је директор Агенције.

Он сматра да ће изменама Закона и запослени послодавци бити спремнији да своје спорове решавају пред Агенцијом, а не пред судом као и да ће бити сигурнији у решење конкретног спора.

Слађана Киковић из Уједињеног гранског синдиката Независност, која је и члан радне групе за измене поменутог Закона, поздравила је предложене измене и допуне напомимњући да су свеобухватне.

Киковићева је истакла да је потребна још јача промоција алетернативног решавања радних спорова, јер сматра да запослени у Србији још увек недовољно користе услуге Агенције и рађе се опредељују за судски спор који траје годинама.

– Они нису довољно информисани и, не знам зашто, немају још довољно поверења у поступак пред Агенцијом, иако је ефикасан, брз, бесплатан, поготово што решење арбитра има снагу извршне исправе (као и судска пресуда) – навела је Киковић.

Душко Вуковић из Савеза самосталних синдиката Србије и члан радне групе рекао је Тањугу да се држава и послодавци у овом тренутку противе да се спорови поводом радног времена уврсте у надлежност Агенције, те да ни радна група о томе још није постигла консензус.

– Мислимо да је пракса уназад 10 до 15 година показала да послодавци изузетно експлоатишу запослене и у јавном и у приватном сектору, да се ради више од дозвољеног радног времена – осам сати дневно – навео је Вуковић.

Поред тога, како је додао, запослени се уопште не упозању са инсититутом прерасподеле радног времена који предвиђа да у неком периоду може да се ради и дуже од радног времена, али да у следећем периоду мора да се ради краће, како укупан годишњи фонд сати не би прелазио 2.080 сати.

– Ми сматрамо да Агенција, миритељи и арбитри морају да се укључе када се радно време не поштује – напоменуо је Вуковић.

Са друге стране, Светлана Будимчевић из Уније послодаваца Србије каже да Унија сматра да је спор око радног времена регулисан одредбом која се тиче свих услова рада и спорова из радних односа.

Том општом одредбом радно време је већ стављено у надлежност Агенције и не треба закон оптерећивати појединачним случајевима, рекла је Танјугу Будимчевић која је такође члан радне групе.

– Циљ закона је да буде једноставан, разумљив и за запосленог и за послодавца који га читају како би се одлучили за мирно решавање радних спорова – нагласила је она.

Будимчевић је напоменула да Унија штити и заступа интересе послодаваца али да је и на линији друштвено-одговорног пословања и добрих пословних обичаја.

– Из тог разлога смо ушли у измену закона, јер сматрамо да радно социјални мир који би се установио у Србији може да допринесе напретку Србије. Јака привреда значи јака Србија – закључила је Будимцевић.

На изменама закона радили су представници сва три социјална партнера, тако да радну групу поред представника синдиката, чине и чланови послодаваца и Владе Србије. Поред измена Закона, у плану је доношење Етичког кодекса миритеља и арбитара као и увођење службених легитимација за њих.

Извор: БЕОГРАДСКИ ПОРТАЛ

PRVI MAJ 2017. U SRBIJI

Sindikati (ne)jedinstveni (i) za Međunarodni dan rada

SSSS, UGS NEZAVISNOST, ASNS, USS SLOGA, 30. april 2017 – Savez samostalnih sindikata Srbije i UGS Nezavisnost najavili su protest za 1. maj, Međunarodni dan rada, u podne na Trgu Nikole Pašića u Beogradu, uz parolu Vreme je da živimo bolje! ASNS se nije priključio beogradskom protestu, a USS Sloga organizuje protest u Kruševcu.

Savez samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjeni granski sindikat Nezavisnost poručili su da je, posle mnogo godina trpljenja, žrtava, odricanja, siromaštva i potcenjivanja, vreme da živimo bolje, a ovo su, po mišljenju Nezavisnosti, uslovi koje je potrebno prethodno ispuniti.

“Prvi uslov je da partije isteramo sa prostora koji im ne pripada – privreda, pravosuđe, obrazovanje, mediji i strogo kontrolišemo tamo gde je jedino logično da budu – izbori i političke institucije. Protesti protiv neravnopravnih izbornih uslova pokazuju rastući demokratski kapacitet – mladih pre svih.

Vreme je i da  podsetimo da evropske integracije znače hod ka pametnom, održivom i inkluzivnom razvoju. Inkluzija  znači da smo solidarni i da se državljanstvo Srbije svakome  isplati u solidnoj količini  ekonomskih, političkih i kulturnih prava. To je  prostor u kome je rad dostojanstven – ugovoren, bezbedan i redovno i pristojno plaćen. Šta je u tome subverzivno i neprihvatljivo?

Osnovni cilj  Nezavisnosti, kao i svih sindikata koji se nisu  pretvorili u ekspozituru politike i poslodavaca je pristojan rad u pristojnom društvu. Žalosno ali  naš prvi cilj je da se u 21 veku, iz formule 24/7 u kojoj smo potencijalnom poslodavcu na raspolaganju 24 sata svih sedam dana nedeljno, vratimo  zahtevu iz 19 veka za tri osmice – 8 sati rada, 8 sati odmora i 8 sati za porodicu, prijatelje, rekreaciju i kulturu. Kultura, obrazovanje i umeće samoorganizovanja su  jedini socijalni kapital kojim raspolažemo kao zaposleni i građani.”

Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata navodi da je Praznik rada – Prvi maj, povod da dignemo glavu i odlučno, ponovo krenemo u borbu za osnovna radnička i civilizacijska prava, za društvo u kome radnik neće biti jeftina potrošna roba, u kome će biti plaćen za svoj rad, imati radno vreme, biti poštovan i cenjen, u borbu  za dostojanstvo rada i radnika.

ASNS poziva sve radnike i sindikate da se, bez obzira na razlike, udružimo i da se, svi zajedno, izborimo za promenu anti radničkog i anti sindikalnog Zakona o radu, da tražimo Zakon o sindikatima, zatvorske kazne za zlostavljanje na radu i neplaćanje zarada, da se uspostave i poštuju osnovna prava i dostignute vrednosti za radnike i sve ljude koji žive od svog rada.

Ujedinjeni sindikat Srbije Sloga ove godine organizuje protest u Kruševcu, na platou Doma sindikata sa simboličnim početkom u minut do 12.

“Protest u Kruševcu se organizuje kao direktna podrška aktivistima Sloge iz kruševačkog Trajala, koji su nedavno jednostranom odlukom partokratskog menadžmenta proglašeni tehološkim viškom, ali i svim do sada otpuštenim radnicima, žrtvama tranzicije, neoliberalne ekonomske politike koja se sprovodi i čije katastrofalne posledice osećaju svi građani Srbije”, navodi pored ostalog USS Sloga.