полицијски синдикални покрет
Министарство унутрашњих послова
СЕКТОР ЗА ЉУДСКЕ РЕСУРСЕ
Одељење за односе
са запосленима
- Одсеку за односе са
синдикатима
Поштовани,
Ово наше обраћање и питања које смо концепирали на крају, резултат је планираних активности ПОЛИЦИЈСКОГ СИНДИКАЛНОГ ПОКРЕТА у области безбедности и здравља на раду, у циљу информисања и анимирања чланства синдиката, активиста других синдиката, свих запослених и послодавца да се, поштујући важеће законске прописе и регулативе у овој области, унапреди безбедност и здравље на раду припадника МУП-а Републике Србије. Становишта смо да управо та област треба бити заправо приоритетан задатак синдиката јер је свакако основна улога синдиката да се залаже и бори за остваривање радних права и интереса својих чланова али и свих других запослених. У том смислу, као посредник између запослених и послодавца, синдикат је дужан да учествује у доношењу одлука по питањима унапређивања безбедности и заштите здравља на раду и да и сам ради на анимирању и подизању свести запослених и промовисању културе безбедности и здравља на раду.
Из свега наведеног, у погледу тренутне примене Закона о безбедности и здравља на раду, произилази логичан закључак да је доношење акта о процени ризика за сва радна места у Министарству унутрашњих послова, приоритетан задатак како синдиката, тј. представника запослених, тако и самог послодавца.
Област безбедности и здравља на раду, је изузетно широка и врло значајна за све који су директно или индиректно укључени у радни процес. Припада групи фундаменталних радних и људских права, у којима су и право на достојанствен рад и зараду.
Безбедност и здравље на раду обухвата, безбедне радне процедуре и поступке, средства рада, радни амбијент и услове рада, који треба у највећој могућој мери, да омогуће смањење повреда на раду, број професионалних оболења и оболења у вези са радом, и који истовремено, треба да створе претпоставке за пуно физичко, психичко и социјално благостање запослених.
Брига о заштити здравља и безбедности на раду је значајна на свим нивоима:
~ лично, за сваког запосленог,
~ за управљање људским ресурсима у организацији и
~ за економију државе.
Организацијама/институцијама су потребни здрави запослени, ради испуњавања захтева посла, продуктивности и економске исплативости њиховог рада. Такође, једино запослени који су задовољни заштитом њихових легитимних права и интереса из радног односа могу бити задовољни својим положајем у организацији и бити успешни у свом послу.
Зато, менаџмент организације, синдикати као и сами запослени треба да улажу максималне напоре за очување и заштиту здравља и безбедности на раду.
Закон о безбедности и здравља на раду Републике Србије дефинише задатке свих нас, да се пре свега упознамо са овим законом и другим законима и правним актима ове области, како би се сви информисали о правима и обавезама које из њих проистичу, а такође и о путевима и начинима за њихово коришћење у циљу безбедног обављања посла и очувања здравља током процеса рада.
Легислативу у области безбедности и здравља на раду, чини пре свега тај посебан Закон из те области, али и Закон о раду, Закон о здравственој заштити, Закон о здравственом осигурању, Закон о пензијском и инвалидском осигурању, Закон о спречавању злостављања на раду и многи други закони, подзаконски акти, технички прописи и стандарди којима се остварују безбедни и здрави радни услови. Овом широком законском оквиру, треба свакако додати и почетни предуслов, а то је - Устав Републике Србије, којим је у члану 60. став 4. утврђено право запослених на безбедне и здраве услове рада и потребну заштиту на раду. Наиме, у том члану којим је дефинисано Право на рад наводи се:
Јемчи се право на рад, у складу са законом.
Свако има право на слободан избор рада.
Свима су, под једнаким условима, доступна сва радна места.
Свако има право на поштовање достојанства своје личности на раду, безбедне и здраве услове рада, ограничено радно време, дневни и недељни одмор, плаћени годишњи одмор, правичну накнаду за рад и на правну заштиту за случај престанка радног односа. Нико се тих права не може одрећи. Женама, омладини и инвалидима омогућује се посебна заштита на раду и посебни услови рада, у складу са законом.
Основ за успостављање система безбедности и здравља на раду у Републици Србији је национална политика безбедности и здравља на раду, заснована на Резолицији Скупштине Србије о придруживању Европској Унији (Сл.гласник РС>бр.112/2004), Резолуцији Скупштине Србије и Црне Горе (Сл.гласник СЦГ>бр.26/05) и Националној стратегији Србије за придруживање Србије и Црне Горе ЕУ (јун 2005.године).
Национална политика безбедности и здравља на раду има две битне компоненте:
1. унапређење услова рада, ради спречавања повреда на раду и професионалних обољења и њихово свођење на најмању могућу меру, односно отклањања професионалних ризика, и
2. унапређење и очување здравља запослених.
Правни основ система безбедности и здравља на раду, који нас преко претходно поменутих докумената повезује са Европском Унијом је члан 118.а Јединственог европског акта, Резолуције Савета ЕЕЗ о безбедности, хигијени и здрављу на раду из 1987.године који је темељни принцип целокупног система безбедности и заштите здравља на раду у ЕУ.
У овом документу се наводи: "Државе чланице обавезују се да унапређују и побољшавају радну средину ради учвршћивања безбедности и здравља радника. Оне себи, у перспективи ка прогресу, постављају за циљ усклађивање постојећих услова у овом сектору."
Следећи битан документ на коме је изграђен систем безбедности и здравља на раду у Републици Србији је Општа Директива бр.89/391 која налаже држави да у оквиру своје надлежности, утврди националну политику, донесе законске прописе и обезбеди надзор. Послодавац је, сходно томе, обавезан и одговоран за непосредно спровођење активности и мера на нивоу предузећа/установе у циљу елиминисања ризика, унапређивања услова рада и заштите здравља запослених.
Основ за израду националне политике безбедности и здравља на раду РС садржан је у одредби чл.4.-7. Конвенције Међународне организације рада бр.155 о безбедности и здрављу у радној околини (1981.година) и одредби чл.3 Европске социјалне повеље (1996.година) којима је утврђено да се у консултацијама са репрезентативним социјалним партнерима формулише, спроводи и периодично ревидира јединствена национална политика о безбедности и здрављу на раду.
Мисија националне политике је оријентисана ка усоостављању услова који у највећој могућој мери обезбеђују смањење повреда на раду, професуоналних обољења и обољења у вези са радом, и у највећој мери усмерена је према сектору малих и средњих предузећа, високоризичним делатностима и посебно осетљивим групама запослених, стварајући претпоставке ка бољој принени прописаних мера и успостављању безбедних и здравих радних услова.
У циљу сталног побољшања безбедности и здравља на раду, Народна скупштина РС је 2009.године потврдила и ратификовала две конвенције МОР-а - Конвенцију бр.167, о безбедности и здрављу у грађевинарству, као и Конвенцију бр.187, о промотивном оквиру безбедности и здравља на раду. Наравно, даље донетим Стратегијама о безбедности и здравља на раду у РС пришло се са визијама подржавања, у пуној мери, прописа у области безбедности и здравља на раду, подизања свести у овој области, односно успостављање културе рада и стварање предуслова добробити на раду и квалитета живота и здравља на раду. Такође је установљено и обележавање 28.Априла као Дана безбедности и здравља на раду у Републици Србији.
* Институције националног система означавају инфраструктуру која пружа основни оквир за спровођење националне политике и националних програма безбедности и здравља на раду, и то су:
• Влада РС
• Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања (Сектор Рада - Управа за безбедност и здравље на раду, Инспекторат за рад, Управна инспекција)
* Друга министарства, Владина и друга тела, установе и агенције међу којима и:
• Трипартитно тело на националном нивоу - Социјално-економски савет РС, са саветом за безбедност и здравље на раду у свом саставу
• Судови (функција: кажњавање за прекршај и почињена кривична дела због непридржавања прописа о безбедбости и здравља на раду)
• Фондови: Здравственог и Пензијског и инвалидског осигурања
• Реп.завод за статистику и друге организације/органи за вођење евиденција
• Национални савет за безбедност и здравље на раду
_______________________________________
ЗАКОН О БЕЗБЕДНОСТИ НА РАДУ
>Укратко разрађен по областима<
Законом о безбедности и здравља на раду се уређује:
- Спровођење и унапређење безбедности и здравља на раду лица која учествују у радним процесима, као и лица која се затекну у радној околини, ради спречавања повреда на раду, професионалних оболења и оболења у вези са радом;
- Права, обавезе и одговорности послодавца и запослених;
- Надлежности и мере ради осигурања безбедности и здравља на раду.
Најважније добити за запослене кроз примену Закона о безбедности и здравља су:
- Обавеза послодавца да донесе Акт о процени ризика за свако радно место уз учешће запослених, као и да успостави систем управљања ризиком;
- Избор представника запослених за безбедност и здравље на раду (чл.44 ст.1 Закона);
- Оснивање Одбора за безбедност и здравље на раду као бипартитног тела које чине представници запослених и представник послодавца (чл.44 ст.2 Закона);
- Могућност потписивања засебног Колективног уговора о безбедности и здрављу на раду (чл.14 Закона).
Следеће битне обавезне одредбе овог закона су:
- обавеза послодавца да именује у писаној форми, лице/а за безбедност и здравље на раду или ангажује друго правно лице, са лиценцом за област безбедности и здравља на раду;
- стручни испит за лица за безбедност и здравље на раду;
- прецизније прописане превенривне мере;
- осигурање за случај штете проузриковане повредом на раду и професионалбом болешћу;
- непосредна сарадња са инспекцијским органима;
- знатне нивчане казне за послодавце због непримењивања закона;
- оснивање Управе за безбедност и здравље на раду у саставу надлежног Министарства.
Термини закона
За разумевање закона, битно је дефинисати и одређене изразе који се користе у овом закону а који имају следеће значење (чл.4 Закона):
1. Запослени јесте домаће или страно фитичко лице које је у радном односу код послодавца, као и лице које по било ком основу обавља рад или се оспособљава за рад код послодавца, осим лица које је у радном односу код послодавца ради обављања послова кућног помоћног особља;
2. Послодавац јесте домаће или страно правно лице, односно фитичко лице које запошљава, односно радно ангажује једно или више лица;
3. Предстацник запослених јесте лице изабрано да представља запослене у области безбедности и здравља на раду;
4. Безбедност и здравље на раду јесте обезбеђивање таквих услова на раду којима се, у највећој могућој мери, смањују повреде на раду, професионална оболења и оболења у вези са радом и који претежно стварају претпоставку за пуно фитичко, психичко и социјално благостање запослених;
5. Превентивне мере јесу све мере које се предузинају или чије се предузимање планира на свим нивоима рада код послодавца;
6. Радно место јесте простор намењен за обављање послова код послодавца (у објекту или на отвореном као и на привременим или покретним градилиштима, објектима, уређајима, саобраћајним средствима и сл.);
7. Радна околина јесте простор у којем се обавља рад и који укључује радна места, радне услове, радне поступке и односе у процесу рада;
8. Средство за рад јесте
(1) објекат који се користи као радни и помоћни простор, укључујући и објекат на отвореном простору, са свим припадајућим инсталацијама;
(2) опрема за рад (машина, уређај, постројење, инсталација, алат и сл.);
(3) конструкција и објекат за колективну безбедност и здравље на раду (заштита на прелазима, пролазима и прилазима, заклони од топлотних и других зрачења, заштита од удара ел.струје, општа вентилација и климатизација и сл.);
(4) помоћна конструкција и објекат, као и конструкција и објекат који се привремено користи за рад и кретање запослених (скела, радна платформа, тунелска подграда, конструкције за спречавање одрона земље при копању дубоких ровова и сл.);
(5) друго средство које се користи у процесу рада или је на било који начин повезабо са процесом рада;
9. Средство и опрема за личну заштиту на раду јесте обућа, одећа, поноћне направе и уређаји који служе за спречавање повреда на раду, професионалних обољења, болести у вези са радом и других штетних последица по здравље запосленог;
10. Опасне материје јесу експлозивне, запаљиве, оксидирајуће, отровне, гадне, заразне, корозивне, канцерогене и радииактивне материје утврђене стандардима;
11. Опасност јесте околност или стање које може угрозити здравље или изазвати повреду запосленог;
12. Опасна појава јесте догађај којим су угрожени или би могли да буду угрожени живот и здравље запосленог или постоји опасност од повређивања запосленог;
13. Ризик јесте вероватноћа настанка повреде, оболења или оштећења здравља запосленог услед опасности;
14. Акт о процени ризика јесте акт који садржи опис процеса рада са проценом ризика од повреда и/или оштећења здравља на радном месту у радној околини и мере за отклањање или смањивање ризика у циљу побољшања безбедности и здравља на раду;
15. Процена ризика јесте систематско евидентирање и процењивање свих фактора у процесу рада који могу узроковати настанак повреде на раду, оболења или оштећења здравља и утврђивање могућности, односно начина спречавања, отклањања или смањења ризика;
16. Радно место са повећаним ризиком јесте радно место утврђено актом о процени ризика на коме, и поред потпуно или делимично примењених мера у складу са овим законом, постоје околности које могу да угрозе безбедност и здравље запосленог;
17. Лице за безбедност и здравље на раду јесте лице које обавља послове безбедности и здравља на раду, има положен стручни испит о практичној оспособљености и које послодавац писменим актом одреди за обављање тих послова;
18. Правно лице за обављање послова прегледа и испитивања опреме за рад и испитивања услова радне околине, односно хемијских, биолошких и физичких штетности (осим јонизујућих зрачења), микроклиме и осветљености јесте правно лице којем је министар надлежан за рад издао лиценцу, у складу са овим законом;
19. Служба медицине рада јесте служба којој послодавац повери обављање послова заштите здравља запослених;
20. Стручни налаз јесте извештај о извршеном прегледу и испитивању опреме за рад или испитивању услова радне околине са закључком да ли су пеимењене или нису примењене прописане мере за безбедност и здравље на раду;
21. Одговорно лице за обављање прегледа и испитивање опреме за рад и испитивања услова радне околине, као и за порписивање стручних налаза, јесте лице са лиценцом за вршење тих послова (у даљем тексту: одговорно лице);
22. Лиценца јесте овлашћење које министар надлежан за рад даје правном или физичком лицу за обављање одређених послова у области безбедности и здравља на раду, у складу са овим законом.
Превентивне мере у остваривању безбедности и здравља на раду
У члану 7. Закона, поглавље II, под називом Превентивне мере, наводи се како се превентивне мере обезбеђују, применом савремених, техничких, ергономских, здравствених, образовних, социјалних, организационих и других мера и средства за отклањање ризика од повређивања и оштећења здравља запослених и/или њиховог свођења на најмању могућу меру.
Превентивне мере, у складу са чланом 12. Закона, обезбеђује послодавац полазећи од следећих начела:
- избегавање ризика;
- процена ризика који се могу избећи на радном месту;
- отклањање ризика на њиховом извору применом савремених техничких решења;
- прилагођавање рада и радног места запосленом, нарочито у погледу избора опреме за рад и метода рада, као и избора технолошког поступка да би се избегла монотонија у раду, у циљу смањења њиховог утицаја на здравље запосленог;
- замена опасних технолошких процеса или метода рада безопасним или мање опасним;
- давање предности колективним над појединачним мерама безбедности и здравља на раду;
- одговарајуће оспособљавање запослених за безбедан и здрав рад и издавање упутства за рад на сигуран начин.
Обавезе и одговорности послодавца које обухватају Опште обавезе и обавезе које се тичу дужности послодавца да обезбеди оспособљавање запослених у том погледу, регулишу чланови 8.-31. Закона.
Права и одговорности запослених обухваћена су члановима 32.-36. Закона.
Запослени је дужан да сарађује са послодавцем и лицем за безбедност и здравље на раду ради спровођења мера безбедности и здравља на раду на пословима на којима ради.
Запослени који је одређен да ради на радном месту са повећаним ризиком дужан је да обави лекарски преглед на који га упућује послодавац, а по утврђивању здравствене способности, дужан је да ради на том радном месту.
У случајевима одређеним Законом, ради очувања сопствебог здравља и живота, запослени има право да одбије да ради, као и право да поднесе захтев за заштиту права инспекцији рада.
А к т о п р о ц е н и р и з и к а
Процена ризика и процедура доношења Акта о процени ризика је највећа новина нашег националног законодавства. Претходним законима у овој области, прописивано је да свака организација (установа, предузеће), интерним актом одређује која радна места припадају групи радних места са посебним условима рада.
Важећим Законом је прописано да министар надлежан за рад прописује начин и поступак пеоцене ризика на радном месту и у радној околини (члан 13. Закона), чиме ова процена престаје да буде интерна ствар организације.
Закон обавезује послодавца који је дужан да донесе акт о процени ризика за сва радна места у радној околини и да утврди начин и мере за њихово отклањање. Као што је речено, акт о процени ризика садржи опис процеса рада са проценом ризика од повреда и/или оштећења здравља на радном месту у радној околини и мере за отклањање или смањивање ризика у циљу побољшања безбедности и здравља на раду.
Акт о процени ризика заснива се на утврђивању могућих врста опасности и штетности на радном месту у радној околини, на основу којих се врши процена ризика од настанка повреда и оштећења здравља запосленог.
Акт о процени ризика је заправо континуиран процес, који се активира увек када се појави нова опасност и када дође до промена нивоа ризика у односу на процес рада, а нарочито у случајевима колективних повреда на раду са смртним последицама, као и смртних и тешких повреда на раду.
Послодавац је дужан да актом о процени ризика, а на основу мишљења службе медицине рада одреди посебне здравствене услове које морају да испуњавају запослени који раде на одређеним пословима у оквиру радног места и у радној околини или за употребу поједине опреме за рад, односно средства рада (члан 16. Закона).
Ко спроводи поступак за процену ризика?
Послодавац одлуком о покретању поступка процене ризика одређује једно или више лица из реда запослених који су одговорни за спровођења поступка. Ово стручно лице/лица, морају да имају положен стручни испит о практичној оспособљености за обављање послова безбедности и здравља на раду.
За спровођење поступка процене ризика послодавац може да ангажује правно лице, односно предузетника са лиценцом у области безбедности и здравља на раду. Уговором о ангажовању правног лица односно предизетника одређује се једно или више стручних лица из реда запослених код тог предузетника, као и друга лица која имају стручност и знање потребно за вршење процене ризика, која су одговорна за спровођење тог поступка.
Најбоље би било да у изрдау Акта за процену ризика учествују:
• Стручњаци који имају лиценцу за рад,
• Служба медицине рада,
• Руководикац службе безбедности и здравља на раду,
• Представници запослених.
ФУНКЦИЈА АКТА О ПРОЦЕНИ РИЗИКА или Мере које послодавац утврђује Акром о процени ризика (за спречавање, отклањање или смањење ризика)
- одржавање у исправном стању и вршење прегледа и испитивање средства за рад,
- обезбеђивање прописаних услова за безбедан рад на радном месту и у радној околини,
- оспособљавање запослених за безбедан и здрав рад,
- обезбеђивање средстава и опреме за личну заштиту на раду, њихово одржавање и испиривање (члан 17. Закона),
- упућивање запослених на претходне и периодичне прегледе у складу са оценом службе медицине рада (члан 41. Закона).
Представник запослених за безбедност и здравље на раду регулисан је члановима 44.-48. Закона.
Запослени код послодавца, по члану 44. Закона, имају право да изаберу једног или више својих представника за безбедност и здравље на раду.
Избором представника обезбеђује се контак и могућа сарадња са послодавцем по свим питањима у области безбедности и здравља на раду.
Избором најмање три представника запослених образује се Одбор за безбедност и здравље на раду. Послодавац који има 50 и више запослених дужан је да у Одбор именује најмање једног свог представника, тако да број представника запослених буде већи за најмање један од броја представника послодавца.
Поступак избора, број представника запослених и начин њиховог рада и рада Одбора, као и њихов однос са синдикатом уређује се колективним уговором.
Улогом представника запослених, односно одбора, уведен је принцип социјалног дијалога између две заинтересоване стране, запослених и послодавца, који се одвија у циљу побољшања услова и процеса рада и заштите здравља запослених.
Могућност, да запослени преко својих предстацника, односно путем одбора, буду активни чиниоци у овој, за запослене, врло значајној области (да прате стање безбедности и здравља на раду, сарађују са послодавцем на стварању безбедних услова рада, предлажу и учествују у одлучивању и предузимају одређене активности), још увек код нас није довољно искоришћена. И то мора да се мења са сазнањем да је цели међународни систем безбедности и здравља на раду, коме и ми припадамо, изграђен и стално се усавршава, управо на социјалном дијалогу, бипартизму, трипартизму и уз учешће свих заинтересованих страна.
Представник запослених, односно Одбор за безбедност и здравље на раду, има право да:
- послодавцу даје предлоге о свим питањима које се односе на безбедност и здравље на раду;
- захтева од послодавца да предузме одговарајуће мере за отклањање или смањење ризика;
- захтева надзор од стране инспекције рада, ако сматра да послодавац није спровео одговарајуће мере;
- присуствује инспекцијском прегледу.
За обављање ових задатака представник запослених/Одбор има право увида у сва акта и информисање о свим податцима који се односе на безбедност и здравље на раду.
Колективни уговор за безбедност и здравље на раду
Закон о безбедности и здравља на раду, даје могућност запосленима да путем синдиката, уреде однос са послодавцем колективним уговором за безбедност и здравља на раду, који може бити посебан докзмент или проширење постојећег колективног уговора код послодавца.
Потписана чврста правила и процедуре су увек боља варијанта и пре ће се поштовати него било који усмени договор.
Суштински услов за успешно колективно преговарање, потписивање и поштовање потписаног колективног уговора, је међусобно уважавање и поверење међу партнерима који преговарају и потписују колективни уговор.
Закључени уговори су за уговорне стране закон.
Организовање послова безбедности и здравља на раду (чланови 37.-43. Закона)
Законом је утврђена обавеза послодавца да организује послове безбедности и здравља на раду. О начину органитовања послова и одређивању броја запослених који обављају послове безбедности и здравља на раду одлучује послодавац.
Начин организовања ових послова зависи од:
- технолошког процеса,
- организације, природе и обима процеса рада,
- броја запослених који учествују у процесу рада,
- броја радних смена,
- процењених ризика,
- броја локацијски одвојених јединица,
- врсте делатности.
Надзор (чланови 61.- 68. Закона)
Инспекцијски надзор над применом Закона о безбедности и здравља на раду и прописа донетих на основу овог закона, техничких и других мера које се односе на безбедност и здравље на раду, као и над применом мера о безбедности и здравља на раду прописаним општим актом послодавца, колективним уговором или уговором о раду, вршу министарство надлежно за рад преко инспектора рада.
Казнене одредбе
Овај закон предвиђа и казнене одредбе, како за одговорна лица, тако и за лица за безбедност и здравље на раду па и самог запосленог.
_____________________________________
КАКО ДО ПРОЦЕНЕ РИЗИКА РАДА ПОЛИЦИЈСКИХ СЛУЖБЕНИКА
Велика различитост и бројност радних места која сва заједно припадају одредници >>>ПОЛИЦИЈСКИ СЛУЖБЕНИК<<< како је дефинисано Законом о полицији, показује изузетну комплексност, ширину и обимност послова који се на тим радним местима обављају.
Сложеност психо-физичких захтева свих тих послова, за свакога ко има довољно искуства и знања, је видљив већ у одредбама Закона о полицији где се каже да су полицијски службеници запослени који раде на пословима на којима опасност по живот и здравље, одговорност и тежина, природа и посебни услови рада битно утичу на смањење радне способности.
Сагледавајући све наведене послове и радње које су полицијски службеници дужни да обављају и предузимају у складу са Законом о полицији, па идући детаљније кроз детаљније описе процедура, средстава и услова у којима се послови обављају, као и чињенице да је предмет рада полицијског службеника најчешће човек, улазимо у област знаних или претпостављених опасности и могућих ризика радних места.
Психосоцијални фактори и стрес у вези са радом
Психосоцијални фактори су сад опште признати као глобални проблем који погађа све земље, али у неким делатностима и у неким пословима су интензивнији него у другим.
Ако посматрамо обавезе полицијских службеника из Закона о полицији, уочљиво је да су у обавези да у свако доба предузимају неоходне радње ради заштите живота и личне безбедности људи и имовине. Такође, у обављању својих послова полицијски службеници служе заједници и штите сва лица од незаконитих деловања, обавезни су да увек поступају професуонално, одговорно и хумано и да поштују људско дистојанство, углед и част сваког лица и друга његова права и слободе.
И поред сложености својих послова обавезни су да по налогу надређеног полицијског службеника обављају послове и дуже од пуног радног времена, ако је то неопходно за успешно и правовремено обављање службених задатака.
Предвиђене су и идређене могућности послодавца да одложи или прекине коришћење годишњег одмора ради обављања службених радњи запосленог полицијског службеника у одређеним околностима образложеним у Закону о полицији.
Све побројано, и наравно прегршт разних других околности које осликавају свакодневницу полицијског службеника, може бити извор стреса на радном месту посебно ако психо-физички појединца није такав да може поднети све те ситуације. Не смемо заборавити да полицијски службеник није сзпермен већ човек, као и сви други људи, који осим професионалног ангажовања, има своје личне и приватне животне и друштвене потребе, породицу и друга интересовања.
У последње време се често говори о мобингу или злостављању на раду од чега није имуна ни полицијска делатност. Злостављање на раду је новооткривени ризик стреса на радном месту, који постоји одувек у свету рада и односа међу људима на послу. Међуљудски односи који доприносе продуктивности и задовољству запослених су коректни, сараднички, и уопште здрави односи. А код злостављања на раду, међуљудски односи су насилнички, непријатељски, једном речју патолошки, и имају велики негативан утицај на здравље запослених, одсуствовање с посла и радни учинак.
Стрес у вези с радом осим психичких проблема и поремећаја може довести и до других, органских сметњи и нарушавања здравља, као што су најчешће, кардиоваскуларна обољења, обично хипертензија, проблеми са штитном и другим жлездама ендокриног система, проблеми са метаболизмом (чир на желудцу, дванаестопалачном цреву) али и мишићно-коштани поремећаји и слично. Наравно, стрес као узрок повећања броја суицида код запослених у полицији, на жалост је такође чињенично стање.
Оно што је врло битно, са становишта испуњавања функција, полицијске службе, стрес у вези с радом може даље допринети немоћи радника да се носи с послом који обавља и имати велики утицај на радни учинак и радне односе. Такође може индиректно бити појачан проблемима ван радног окружења, као што су: напети породични и лични односи, насиље, коришчење и злоупотреба дувана, алкохола и других наркотика. Може бити главни фактор настанка депресије, као и узрочник самоубистава.
Све наведено доводи до високих трошкова санирања људске патње и финансијског оптерећења како за појединца тако и за друштво у целини.
Требало би радити на увођењу свеобухватних система управљања у оквиру безбедбости и здравља на раду, коју би обезбедили да се психосоцијални фактори правилно процене и да се њима адекватно управља, као и осталим професионалним ризицима.
Родна равноправност, политика једнаких могућности и дискриминација
Све већа концентрација жена у одређеним занимањима, која су до недавно оцењивана превалентно као "мушка" може довести до дискруминације, злостављања али и до специфичних врста повреда и обољења. Опште мере заштите на раду које су биле у примени, не постижу увек жељене резултате у специфичним условима у којима раде жене. На пример, специфични утицаји због излагања опасним материјама, биолошким агенсима, али и захтеви тешких физичких послова, опасне и екстремно опасне стресне ситуације, дужина радног дана, средства рада, услови радног места и окружења, све то може имати утицаја на димензију родне равноправности у области безбедности и здравља на раду.
Анализа родне димензије у овом оквиру је потребна и требала би да има утицаја на креирање стратегије превенције. Препознавање разлика је кључно за промоцију безбедније и здравије радне средине за све запослене. Родно осетљиви приступи чине те разлике видљивијим што помаже при идентификацији опасности и управљању ризицима на радном месту.
До позитивних примена у вези са политиком и праксом безбедности и здравља на раду на нивоу радних места у на националном нивоу, може доћи само уколико се обезбеди учешће и жена и мушкараца у доношењу одлука које се тичу безбедности и здравља на раду.
ЗАВРШНЕ НАПОМЕНЕ
Примена Закона о безбедности и здравља на раду у овој области која се тиче Министарства унутрашњих послова и полицијских службеника је комплексна, захтевна и требала би да представља изазов за стручњаке који би требали радити акт о процени ризика, из најмање неколико разлога:
- због потреба уравнотежавања професионалних захтева, са захтевима безбедног рада и очувања стања менталног и физичког здравља полицијских службеника,
- због чињенице да се због обављања свог посла полицијски службеници често налазе у опасним непредвидивим ситуацијама у којима морају да реагују брзо, да мисле и реагују на разуман начин, који неће довести ди последица по њих саме,
- због емотивних оптерећења у таквим ситуацијама, које могу да се мењају и развијају независно од њихових одлука, и
- због очекивања јавности да ће полицијски службеник потценити властити живот и здравље у циљу заштите те исте јавности.
Осим уорављања ризицима, систем безбедности и здравља на раду, се успоставља и изградњом и одржавањем културе превенције, коришћењем свих расположивих ресурса како би се подигла општа свест, знање и разумевање опасности и ризика и начина њихове превенције и контроле, као и омогућавање размене искустава и добре праксе у области безбедности и здравља на раду.
Н а п о м е н а : Закон о безбедности и заштити на раду у примени је од 2005-те године, а изменама и допунама током 2015-те године уведена је новина, односно сужена примена тог закона, којом се исти НЕ ПРИМЕЊУЈЕ НА ЗАПОСЛЕНЕ У ПОЛИЦИЈИ И ВОЈСЦИ И СРОДНЕ ЦИВИЛНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ. Те измене су извршене на основу неких од сегмената регулатива Препоруке ЕУ бр.89/391 из 1989.год. Становишта смо да се та препорука, након фактичке десетогодишње примене тог Закона, само искористла као "оправдање" за недовољну упорност, истрајност и вољом за унапређењем рада, па је након десет година "тумарања у месту" примењена. Како год, обзиром да је МУП ипак дуго времена (десет година) имао за концепирање израде акта за процену ризика, дубоко смо уверени да се са тине свакако треба наставити и да се та измена закона не треба посматрати као вечно ограничавање.
Дакле,
К О Н К Р Е Т Н А П И Т А Њ А
Сагледавајући наш приступ овој тематици и све наведено, питања која се логично намећу, а која су с'нашег становишта од директног значаја за све запослене у МУП, су следећа:
-1.- КОЈЕ МЕРЕ И РАДЊЕ ЈЕ МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА ПРЕДУЗИМАЛО И ПРЕДУЗИМА У ПОГЛЕДУ ИЗРАДЕ АДЕКВАТНОГ АКТА О ПРОЦЕНИ РИЗИКА ЗА СВАКО РАДНО МЕСТО ЗАПОСЛЕНИХ...? - ако се има у виду да је тај акт предуслов за примену Закона о безбедности и здравља на раду и ако се има у виду да је, кад' је реч о МУП, свакако потребан дугогодишњи студуозан, темељит и континуран стручни рад да се до тог циља дође... А Закон о безбедности и здравља на раду који регулише те прописе и обавезе је на снази од 2005.године.
-2.- ДА ЛИ РАДНА ГРУПА ЗА БАВЉЕЊЕ ТОМ ТЕМАТИКОМ У МУП, КОЈА ЈЕ ПО НАШИМ САЗНАЊИМА ФОРИМРАНА ТЕК 2011-2012.ГОДИНЕ, РАДИ И ДАЉЕ...? КО СУ ЧЛАНОВИ ТЕ РАДНЕ ГРУПЕ И ПОСТОЈИ ЛИ КАКАВ ИЗВЕШТАЈ О ДОСАДАШЊЕМ РАДУ ТЕ РАДНЕ ГРУПЕ...? - обзиром на ствар хитности јер је најновијим изменама и допунама тог Закона прецизирано да одређене одредбе које дефинишу обавезе послодавца и запослених, ступају на снагу дана 01.12.2017.године.
-3.- ИМА ЛИ КАКВИХ ИНИЦИЈАЛНИХ ПРЕДЛОГА И САРАДЊЕ СА ДРУГИМ, ПРЕ СВЕГА РЕПРЕЗЕНТАТИВНИМ СИНДИКАТИМА, У ПОГЛЕДУ ИЗРАДЕ СТРАТЕГИЈЕ И ПРИМЕНЕ ЗАКОНА О БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ У МУП...? - имајући у виду да смо ми ипак тек новоформирана и још увек у потпуности неафирмисана синдикална организација која свакако има намеру у предстојећем периоду да потенцира на овим и сличним питањима од интереса за запослене у МУП, а пре свих полицијских службеника.
Захваљујем,
полицијски синдикални покрет
председник синдиката
Ђурђевић Игор
27.05.2017.год.
у Н е г о т и н у |>>>-ПСП инфо-<<<|
