Дисциплински поступак у МУП

Влада Србије усвојила је Уредбу о начину спровођења дисциплинског поступка у Министарству унутрашњих послова, по којој је непосредни руководилац обавезан да унајкраћем року од дана сазнања за повреду службене дужности, против запосленог поднесе иницијативу за покретање дисциплинског поступка руководиоцу организационе јединице или лицу које он овласти.

Пре подношења иницијативе за покретање дисциплинског поступка, непосредни руководилац дужан је да испита све околности од значаја за покретање дисциплинског поступка. У исто време, запослени није дужан да се изјашњава на околности повреде службене дужности све док се против њега не покрене дисциплински поступак.

Руководилац организационе јединице по пријему иницијативе за покретање дисциплинског поступка проверава да ли постоје сметње за његово покретање и има право да је одбаци уколико процени да је неоснована. По Уредби, неоснована је ако радња описана у иницијативи за покретање дисциплинског поступка није прописана као повреда службене дужности, ако је наступила застарелост за покретање дисциплинског поступка и ако је запосленом у међувремену престао радни однос.

Закључак којим се покреће дисциплински поступак и који се запосленом доставља одмах мора да садржи основне податке о запосленом, назив радног места и организационе јединице у којој је распоређен и чињенични опис радње квалификоване као повреда службене дужности која му се ставља на терет. Такође је потребно унети и правну квалификацију повреде службене дужности, као и доказе на којима се она заснива, а које треба испитатити у току поступка, време и место извршења. Једним закључком се може покренути дисциплински поступак против више запослених за једну или више повреда службених дужности и може се против једног запосленог покренути дисциплински поступак за више повреда службене дужности.

У дисциплинском поступку одржава се усмена расправа на којој запослени има право да изнесе своју одбрану. На расправи запослени може да се брани сам или преко заступника, односно пуномоћника, а може да достави и писмену одбрану. Запосленог у поступку може заступати представник синдиката чији је члан ако га он овласти на расправи.

Када запослени против ког се води дисциплински поступак одбије да изнесе одбрану или одговара на постављена питања, дисциплински старешина ће то констатовати у записнику, прочитати његову изјаву уколико је има у списима предмета, прочитатити списе предмета, а своју одлуку засновати на расположивим чињеницама и доказима.

Уколико запослени који је уредно позван не дође на усмену расправу и не оправда свој изостанак, као и уколико не достави писану одбрану, расправа ће се одржати у његовом одсуству.

Запосленом и сведоцима писмени позив за дисциплински поступак доставља се службеном поштом преко организационе јединице у којој ради. Дисциплински старешина има обавезу да на усменој расправи, са које је јавност искључена, упозори све присутне на то да су дужни да чувају као тајну све што су на усменој расправи сазнали. Подацима с ознаком тајности мора се руковати у складу с прописима који регулишу ту материју.

Дисциплински старешина који у току јавне расправе утврди да није неопходно саслушање неког од сведока или других лица, може одлучити да се докази изведу читањем њихових ранијих изјава или одустатити од тог извођења доказа. По завршеном доказном поступку, дисциплински старешина даје завршну реч запосленом, заступнику, односно пуномоћнику.

Брисање после две године, односно четири

Дисциплинска мера изречена коначним решењем уписује се у јединствену кадровску евиденцију полицијских службеника и других запослених у МУП-у. Та евиденција води се у електронској форми на Јединственом информационом систему МУП-а.

Дисциплинска мера брише се из поменуте евиденције по службеној дужности или на захтев запосленог, ако му не буде изречена нова дисциплинска мера у наредне две године од мере изречене за лаку повреду службене дужности, или у наредне четири године од дисциплинске мере изречене за тежу повреду службене дужности.

Раније отпочети поступци и ступање на снагу ове Уредбе

Поступци утврђивања дисциплинске одговорности започети пре ступања на снагу ове уредбе, а у којима није донета коначна одлука о утврђивању дисциплинске одговорности, окончаће се по одредбама прописа по којима су започети (види члан 17. Уредбе).

Уредба је ступила на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, односно 28. марта 2017. године (види члан 19. Уредбе).

___________________________________________

|>>>У НАСТАВКУ ТЕКСТА - УРЕДБА<<<|
___________________________________________
    
На основу члана 211. став 5. Закона о полицији („Службени гласник РС”, број 6/16) и члана 42. став 1. Закона о Влади („Службени гласник РС”, бр. 55/05, 71/05 – исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – УС, 72/12, 7/14 –УС и 44/14),Влада доноси

                            У Р Е Д Б У

о начину спровођења дисциплинског поступка у Министарству унутрашњих послова"Службени гласник РС", број 26 од 20. марта 2017.
 
I. УВОДНА ОДРЕДБА

Члан 1.

Овом уредбом прописује се начин спровођења дисциплинског поступка у Министарству унутрашњих послова (у даљем тексту: Министарство) и друга питања која су од значаја за рад дисциплинских органа, односно поступање у погледу покретања, вођења, одлучивања и организације рада дисциплинских органа, као и начин вођења евиденција о изреченим дисциплинским мерама.

II. ПОКРЕТАЊЕ ДИСЦИПЛИНСКОГ ПОСТУПКА

Члан 2.

Непосредни руководилац дужан је да, у најкраћем року од дана сазнања за повреду службене дужности, против запосленог поднесе иницијативу за покретање дисциплинског поступка, руководиоцу организационе јединице или лицу које он овласти.
Пре подношења иницијативе за покретање дисциплинског поступка, непосредни руководилац je дужан да испита све околности од значаја за покретање дисциплинског поступка.
Пре покретања дисциплинског поступка, запослени није дужан да се изјашњава на околности повреде службене дужности.

Члан 3.

Руководилац организационе јединице или лице које он овласти за покретање дисциплинског поступка, по пријему иницијативе за покретање дисциплинског поступка, проверава да ли постоје сметње за његово покретање, па ће исту одбацити закључком ако:
1) радња описана у иницијативи за покретање дисциплинског поступка није прописана као повреда службене дужности;
2) је наступила застарелост за покретање дисциплинског поступка;
3) је запосленом у међувремену престао радни однос.

Члан 4.

Закључак којим се покреће дисциплински поступак и који се запосленом доставља без одлагања садржи: основне идентификационе податке запосленог (име и презиме); назив радног места и организационе јединице у којој је распоређен; чињенични опис радње квалификоване као повреда службене дужности која му се ставља на терет; правну квалификацију повреде службене дужности, као и доказе на којима се исти заснива, а које треба испитати у току поступка; време и место извршења, као и друге околности потребне за утврђивање повреде службене дужности.
Једним закључком се може покренути дисциплински поступак против више запослених за једну или више повреда службене дужности и може се против једног запосленог покренути дисциплински поступак за више повреда службене дужности, уколико су засноване на истом чињеничном и правном основу.

III. ВОЂЕЊЕ ДИСЦИПЛИНСКОГ ПОСТУПКА И ОДЛУЧИВАЊЕ О ДИСЦИПЛИНСКОЈ ОДГОВОРНОСТИ

Члан 5.

У дисциплинском поступку одржава се усмена расправа на којој запослени има право да изложи своју одбрану.
Запослени на расправи може да се брани сам или преко заступника, односно пуномоћника, а може да достави и писану одбрану.
Запосленог у поступку може заступати представник синдиката чији је запослени члан, ако га запослени овласти на расправи или достављањем писаног овлашћења.

Члан 6.

Када запослени одбије да изнесе одбрану и одговара на постављена питања, дисциплински старешина ће то констатовати у записнику, прочитати његову изјаву уколико је има у списима предмета, прочитати списе предмета, а своју одлуку засновати на расположивим чињеницама и доказима.
Ако на усмену расправу не дође запослени који је уредно позван, а свој изостанак не оправда, као и уколико не достави писану одбрану, расправа ће се одржати у његовом одсуству.

Члан 7.

Запосленом и сведоцима писмена се достављају службеном поштом преко организационе јединице у којој раде или у складу са одредбама закона који уређује општи управни поступак, које регулишу питање достављања.

Члан 8.

Дисциплински старешина има обавезу да на усменој расправи на којој је искључена јавност упозори све присутне да су дужни да чувају као тајну све што су на усменој расправи сазнали.
Руковање подацима са ознаком тајности мора се вршити у складу са прописима који регулишу ту материју.

Члан 9.

Уколико у току покретања или вођења дисциплинског поступка запослени буде премештен или распоређен на друго радно место које не припада организационој јединици у којој је извршена повреда службене дужности, надлежна за покретање и вођење поступка, одлучивање, као и изрицање дисциплинске мере, остаје она организациона јединица у којој је запослени радио у време извршења повреде службене дужности.

Члан 10.

О прекиду дисциплинског поступка због немогућности његовог вођења, доноси се посебан закључак, у случајевима ако:
1) дисциплински поступак није могуће водити због одсуства запосленог;
2) дисциплински поступак није могуће водити из других оправданих разлога.
Пре него што се поступак прекине, прикупиће се сви докази о повреди службене дужности и одговорности запосленог до којих се може доћи.
Прекинути поступак наставиће се кад престану сметње које су изазвале прекид.

Члан 11.

Дисциплински старешина који у току јавне расправе утврди да није неопходно саслушање неког од сведока или других лица, може одлучити да се докази изведу читањем њихових ранијих изјава или одустати од извођења тог доказа.
По завршеном доказном поступку, дисциплински старешина даје завршну реч запосленом, заступнику, односно пуномоћнику.

IV. ИЗРИЦАЊЕ ДИСЦИПЛИНСКЕ МЕРЕ

Члан 12.

Приликом изрицања дисциплинске мере за учињену повреду службене дужности у обзир се узимају околности прописане Законом о полицији, као и раније изречене дисциплинске мере које се воде у кадровској евиденцији.

V. КРИТЕРИЈУМИ ЗА ИЗБОР ЧЛАНОВА ДИСЦИПЛИНСКЕ КОМИСИЈЕ

Члан 13.

Председник и члан већа Дисциплинске комисије из Министарства унутрашњих послова може бити запослени који:
1) има најмање пет година искуства у вођењу првостепеног дисциплинског поступка;
2) има најмање 10 година радног искуства у Министарству унутрашњих послова;
3) није дисциплински кажњаван.
За представника јавности може бити именовано свако пунолетно лице које је држављанин Републике Србије и које је достојно функције представника јавности у већу Дисциплинске комисије. Приликом именовања узима се у обзир знање, стручност и познавање прописа из области унутрашњих послова.
Представник јавности не може бити адвокат, нити лице које пружа правне услуге уз накнаду, као ни лице које обавља неспојиве и друге послове који могу довести у сумњу његову непристрасност.

VI. ПРАВНА СРЕДСТВА ПРОТИВ РЕШЕЊА У ДИСЦИПЛИНСКОМ ПОСТУПКУ

Члан 14.

Против решења дисциплинског старешине, запослени о чијој дисциплинској одговорности је одлучено у првом степену, као и лице које је покренуло дисциплински поступак, имају право да поднесу приговор Дисциплинској комисији.
Приговор се подноси у року од осам дана од дана достављања решења.

Члан 15.

Запосленом коме је изречена дисциплинска мера престанка радног односа, радни однос престаје даном коначности решења којим је дисциплинска мера изречена.

VII. ЕВИДЕНЦИЈА ИЗРЕЧЕНИХ ДИСЦИПЛИНСКИХ МЕРА

Члан 16.

Дисциплинска мера изречена коначним решењем, уписује се у јединствену кадровску евиденцију полицијских службеника и других запослених у Министарству.
Евиденција из става 1. овог члана, води се у електронској форми на Јединственом информационом систему Министарства унутрашњих послова.
Дисциплинска мера брише се из јединствене кадровске евиденције полицијских службеника и других запослених у Министарству, по службеној дужности или на захтев запосленог, ако запосленом не буде изречена нова дисциплинска мера у наредне две године од изречене дисциплинске мере за лаку повреду службене дужности, или у наредне четири године од изречене дисциплинске мере за тешку повреду службене дужности.

VIII. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 17.

Поступци утврђивања дисциплинске одговорности започети пре ступања на снагу ове уредбе, а у којима није донета коначна одлука о утврђивању дисциплинске одговорности, окончаће се по одредбама прописа по којима су започети.

Члан 18.

Даном ступања на снагу ове уредбе престаје да важи Уредба о дисциплинској одговорности у Министарству унутрашњих послова („Службени гласник РС”, број 8/06).

Члан 19.

Ова уредба ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

05 број 110-2332/2017
У Београду, 17. марта 2017. године

Влада
Председник,
Александар Вучић, с.р.
__________________________________________