ПОЛИЦИЈСКИ СИНДИКАЛНИ ПОКРЕТ

ПОЛИЦИЈСКИ СИНДИКАЛНИ ПОКРЕТ
Јединствена синдикална организација запослених у МУП Р.Србије основана 17.10.2017.год. у Неготину као самостални и независни синдикат, аутономан у односу на све синдикалне централе и као такав регистрован 02.12.2017.год. -ПСП- представља и заступа председник Игор Ђурђевић - контакт: 019/542-955; 956; 957; 069/22-33-513; E-mail: policijski.sindikalni.pokret@gmail.com ; Адреса централе: Момчила Ранковића 2, 19300 Неготин. [Рег.бр.24442; м.бр.17900536; пиб: 109931569]

БЕЗБЕДНОСТ И ЗАШТИТА НА РАДУ -(IV)-

ПРЕТХОДНА ПИТАЊА -ПСП-

полицијски синдикални покрет

   Министарство унутрашњих послова
        СЕКТОР ЗА ЉУДСКЕ РЕСУРСЕ
                 Одељење за односе 
                      са запосленима
       
                              - Одсеку за односе са 
                                 синдикатима 
Поштовани,

     Ово наше обраћање и питања које смо концепирали на крају, резултат је планираних активности ПОЛИЦИЈСКОГ СИНДИКАЛНОГ ПОКРЕТА у области безбедности и здравља на раду, у циљу информисања и анимирања чланства синдиката, активиста других синдиката, свих запослених и послодавца да се, поштујући важеће законске прописе и регулативе у овој области, унапреди безбедност и здравље на раду припадника МУП-а Републике Србије. Становишта смо да  управо та област треба бити заправо приоритетан задатак синдиката јер је свакако основна улога синдиката да се залаже и бори за остваривање радних права и интереса својих чланова али и свих других запослених.  У том смислу, као посредник између запослених и послодавца, синдикат је дужан да учествује у доношењу одлука по питањима унапређивања безбедности и заштите здравља на раду и да и сам ради на анимирању и подизању свести запослених и промовисању културе безбедности и здравља на раду.

Дакле,

       К О Н К Р Е Т Н А      П И Т А Њ А

Сагледавајући наш приступ овој тематици и све наведено, питања која се логично намећу, а која су с'нашег становишта од директног значаја за све запослене у МУП, су следећа:

-1.- КОЈЕ МЕРЕ И РАДЊЕ ЈЕ МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА ПРЕДУЗИМАЛО И ПРЕДУЗИМА У ПОГЛЕДУ ИЗРАДЕ АДЕКВАТНОГ АКТА О ПРОЦЕНИ РИЗИКА ЗА СВАКО РАДНО МЕСТО ЗАПОСЛЕНИХ...? - ако се има у виду да је тај акт предуслов за примену Закона о безбедности и здравља на раду и ако се има у виду да је, кад' је реч о МУП, свакако потребан дугогодишњи студуозан, темељит и континуран стручни рад да се до тог циља дође... А Закон о безбедности и здравља на раду који регулише те прописе и обавезе је на снази од 2005.године.

-2.- ДА ЛИ РАДНА ГРУПА ЗА БАВЉЕЊЕ ТОМ ТЕМАТИКОМ У МУП, КОЈА ЈЕ ПО НАШИМ САЗНАЊИМА ФОРИМРАНА ТЕК 2011-2012.ГОДИНЕ, РАДИ И ДАЉЕ...? КО СУ ЧЛАНОВИ ТЕ РАДНЕ ГРУПЕ И ПОСТОЈИ ЛИ КАКАВ ИЗВЕШТАЈ О ДОСАДАШЊЕМ РАДУ ТЕ РАДНЕ ГРУПЕ...? - обзиром на ствар хитности јер је најновијим изменама и допунама тог Закона прецизирано да одређене одредбе које дефинишу обавезе послодавца и запослених, ступају на снагу дана 01.12.2017.године.

-3.- ИМА ЛИ КАКВИХ ИНИЦИЈАЛНИХ ПРЕДЛОГА И САРАДЊЕ СА ДРУГИМ, ПРЕ СВЕГА РЕПРЕЗЕНТАТИВНИМ СИНДИКАТИМА, У ПОГЛЕДУ ИЗРАДЕ СТРАТЕГИЈЕ И ПРИМЕНЕ ЗАКОНА О БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ У МУП...? - имајући у виду да смо ми ипак тек новоформирана и још увек у потпуности неафирмисана синдикална организација која свакако има намеру у предстојећем периоду да потенцира на овим и сличним питањима од интереса за запослене у МУП, а пре свих полицијских службеника.

Захваљујем,

              полицијски синдикални покрет
                     председник синдиката
                              Ђурђевић Игор

27.05.2017.год.
у   Н е г о т и н у
_________________________________________

ПРИСТИГАО ОДГОВОР -МУП-

Република Србија
Министарство унутрашњих послова
Сектор за људске ресурсе
Одељење за односе са запосленима
Одсек за односе са синдикатима
Бул. др Зорана Ђинђића 104

       ПОЛИЦИЈСКОМ СИНДИКАЛНОМ
                            ПОКРЕТУ
                 - п р е д с е д н и к у -

Поштовани,
                        Достављамо Вам одговор припремљен од стране Одељења за здравље запослених и безбедност на раду, следеће садржине:

Ministarstvo unutrašnjih poslova je rešenjem Kabineta Ministra 01 broj 6487/13-3 od 28.11.2013. godine  obrazovalo radnu grupu za izradu akta o proceni rizika na radnim mestima u Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Zadatak radne grupe shodno navedenom rešenju bio je:

• Donošenje plana sprovođenja postupka procene rizika
• Sagledavanje i tačno definisanje svih neophodnih podataka o poslodavcu i licima koja vrše procenu ili učešće u njoj
• Opis tehnološkog radnog procesa, opis sredstava za rad i njihovo grupisanje i sredstva opreme za ličnu zaštituSnimanje organizacije rada
• Preispitivanje postojećeg stanja bezbednosti i zdravlja na radu
• Prepoznavanje, utvrđivanje i grupisanje opasnosti i štetnosti i sačinjavanje liste opasnosti i štetnosti
• Procenjivanje rizikaIzrada akta o proceni rizika
• Utvrđivanje načina i mera za otklanjanje, smanjenje ili sprečavanje rizika na najmanju moguću meru
• Definisanje zdravstvenih uslova koje moraju da ispunjavaju zaposleni na radnom mestu i radnoj okolini sa povećanim rizikom
• Zaključak koji sadrži izjavu poslodavca

Članom 2. tačka 3. navedenog rešenja propisano je da je predviđen rok za izradu akta o proceni rizika, godinu dana od dana donošenja akta koji će sadržati opise poslova radnih mesta u Ministarstvu unutrašnjih psolova, s tim da je tačkom 4. predviđeno da se rok može produžiti usled nastanka nepredvidljivih objektivnih okolnosti.  Radna grupa je održala više sastanaka, o čemu kao dokaz postoje zapisnici.

Zakon o bezbednosti I zdravlju na radu ("Sl. glasnik RS", br. 101/2005 i 91/2015) u članu 2. stav 2. propisuje da se ovaj zakon  ne primenjuje pri obavljanju specifične vojne službe u Vojsci Srbije i obavljanju policijskih i poslova zaštite i spasavanja iz delokruga nadležnog državnog organa, kao i obavljanju poslova zaštite i spasavanja koje obavljaju drugi subjekti u skladu sa posebnim zakonom, u kojima su pitanja bezbednosti i zdravlja na radu pri obavljanju te službe i tih poslova uređena posebnim zakonom i propisima donetim na osnovu tog zakona.

Imajući u vidu navedeni član zakona, jasna je intencija zakonodavca da se na  policijske poslove I poslove zaštite  I spasavanja ne primenjuju odredbe Zakona o bezbednosti I zdravlju na radu, ali to ne znači da da pitanje bezbednosti I zdravlja na radu za policijske poslove I poslove zaštite  I spasavanja nije regulisano se posebnim zakonom i propisima donetim na osnovu tog zakona (član 2. stav 2. Zakon o bezbednosti I zdravlju na radu).  U skladu sa navedenim je I stav Sekretarijata Ministarstva unutrašnjh poslova da je obaveza Ministarstva u skladu s članom 3. Zakona o bezbednosti I zdravlju na radu da donese Pravilnik o bezbednosti I zdravlju na radu I Akt o proceni rizika za radna mesta, kojim će se obuhvatiti sve kategorije zaposlenih u Ministarstvu, osim policijskih službenika kada obavljaju policijske poslove I poslove zaštite I spasavanja, u kojim slučajevima zaposleni na ovim poslovima podležu primeni posebnih propisa, koji im obezbeđuju specifičan I viši nivo zaštite bezbednosti I zdravlja na radu.

Takođe, ističemo I da je za izradu Akta o proceni rizika potrebno da se u Ministarstvu izradi katalog radnih mesta, kao I da se za sva radna mesta urade opisi poslova. Imajući u vidu da je taj posao u toku, nakon njegovog završetka moći će da se pristupi  izradi Akta o proceni rizika. Imajući u vidu veličinu Ministarstva, broj zaposlenih, kao I obim posla za izradu Akta o proceni rizika, stav je da se za konkretan posao angažuje licencirana kuća, pri čemu će Ministarstvo pružati punu logističku podršku za izradu Akta. Napominjemo da je za angažovanje licencirane kuće za izradu Akta za procenu rizika, neophodno obezbediti i iznačajna finansijska sredstva.

 U 2016. godini donet je novi Zakon o policiji, koji u članu 10. deli sve zaposlene  u Ministarstvu na  policijske službenike, državne službenike i nameštenike. Stav 2 istog člana propisuje da su policijski službenici:

1) lica koja obavljaju policijske poslove u statusu ovlašćenih službenih lica i primenjuju policijska ovlašćenja (ovlašćena službena lica - OSL);

2) lica na posebnim dužnostima koja obavljaju druge unutrašnje poslove u neposrednoj vezi sa policijskim poslovima (lica na posebnim dužnostima - PD).

Takođe, navedenim Zakonom formiran je I Sektor za ljudske resurse u okviru kog I Odeljenje za zdravlje zaposlenih I bezbednost na radu, u čijoj nadležnosti je I organizovanje I sprovođenje mera iz oblasti primarne, a delom I sekundarne I tercijarne zdravstvene prevencije, organizovanje I sprovođenje specifične zdravstvene zaštite za sve zaposlene u Ministarstvu. 

U okviru Ministarstva još uvek nije izvršena podela na policijske službenike, državne službenike I nameštenike, a izrada kataloga radnih mesta I opisa radnih mesta je u toku. Bez obzira na sve, u Ministarstvu se obavljaju redovni periodični lekarski pregledi za policijske službenike u statusu OSL I UOSL, vatrogasce-spasioce, kao I za zaposlene na radnim mestima, gde je posebnim pravilnikom ili nekim drugim pravnim aktom utvrđena obaveza obavljanja periodičnih lekarskih pregleda (rad na visini, vozači, rad u zoni jonizujućeg zračenja….)

Срдачан поздрав,
                                         шеф Одсека
                                Драгиша Анђелковић

Београд, 01.06.2017.г.

____________________________________________

НОВА ПИТАЊА -ПСП-

полицијски синдикални покрет

   Министарство унутрашњих послова
        СЕКТОР ЗА ЉУДСКЕ РЕСУРСЕ
                 Одељење за односе 
                      са запосленима
       
                              - Одсеку за односе са 
                                 синдикатима 

Поштовани,

           Захваљујем на крајње исцрпним податцима које сте прибавили а на основу којих цела ствар постаје знатно кристалније јасна.

С' тим у вези, ако не замерате, обратили би Вам се и са захтевом за достављање додатних података...

(1) Интересује нас да ли су надлежне службе у МУП (одељења задужена за психолошку превенцију, здравствену заштиту и сл.) које би директно и индиректно примењивале све наложене мере везане за заштиту безбедности и здравља на раду, становишта да је, по све запослене у МУП а пре свих униформисане припаднике, боље да:

- је цела та ствар регулисана (као сада) посебном применом издвојеном из постојећег Закона о безбедности и заштити на раду (у складу са чл.2 тог Закона)...?

- или (као што је раније требало бити) да цела ствар буде регулисана у склопу Закона о безбедности и заштити на раду, где полицајци самим законом не би били издвојени у односу на све грађане односно запослене у Реп.Србији, без обзира на све специфичности посла...?

Наравно, не захтевамо каква упоредна правна тумачења закона и мишљења дал' је бољи ранији или садашњу закон, на против, нас интересује мишљење стручњака наших служби у вези са очекиваном практичном применом.

(2) Интересује нас такође, и били би захвални, ако би сте нас известили о следећем:
      Да ли наше стручне службе располажу са каквим оријентационим податцима везаним за примену заштите и безбедности на раду код полиције у другим државама (земље из непосредног окружења и др.земље у Европи без обзира да ли се ради о чланицама ЕУ) у смислу:
- Које државе (макар неки пример) примењују заштиту на раду у оквирима постојећих својих закона (без издвајања полицијске професије као код нас актуелним чл.2 Закона)..?
- Које државе (макар неки пример) примењују заштиту на раду у складу са сагледавањем "специфичности професије" као што је то случај код нас (чл.2 Закона)...?
                                                  Унапред захвалан
Срдачно, 
                                              председник синдиката
01.06.2017. год.                         Игор Ђурђевић
у  Н е г о т и н у

      

No comments:

Post a Comment